“Tampopo” (na japanskom “maslačak”) je oda životu, vedrini, entuzijazmu i zajedništvu. Onda je i oda hrani, ramen supi, erotici i japanskoj kulturi. Na kraju, “Tampopo” je i oda filmu. Toliko toga i stane u jedno uzvišeno zrno sedme umjetnosti.
Svi smo čuli za špageti vestern, ali ne pamtimo previše scena (ako pamtimo i jednu) u kojima Klint Istvud (Clint Eastwood) i Franko Nero (Franco Nero) jedu špagete. Ako ste čuli za ramen vestern, u suštini za film “Tampopo”, onda ste se nagledali ramen supe. U tom smislu ramen vestern jeste metafora, ali je i pošten sa svojim imenom.
I kad smo već kod vesterna, zanimljivo je gledati put odnosa japanske kulture i ovog žanra. Kurosava (Kurosawa Akira) je bio inspirisan zapadnom kulturom uopšte, a pogotovo Šekspirom i vesternima. Kada je snimio svoja samurajska remek-djela, ona su rediteljima zapada poslužila kao uzor za špageti vesterne. Špageti vesterni će potom, u nekom kemp maniru, poslužiti Đuzu Itamiju (Itami Jūzō) kao zaplet njegovog ramen vesterna “Tampopo”. I tako smo obišli pun geografski krug filmskih uticaja.
A da li ste ikad čuli da je neko strukturu filma zasnovao na receptu jednog jela? Znate li recept za ramen? Evo šta nam “Tampopo” ima reći o tome.
Mesni temeljac, kineski rezanci (noodles), miso, morska trava, svinjetina – oni su osnova na koju se dodaje još mnoštva sastojaka, a svaki restoran ima svoj recept za ramen. Itami je od svoje ramen tajne izgradio film. Kao i ramen, “Tamopo” je slojevitog okusa. On kombinuje žanrove, stilove i tonove. Glavni zaplet je isprepleten podzapletima i epizodnim likovima koji su izraženi čestom promjenom stila. Svaki podzaplet nam daje novo značenje hrane i novi odnos ka hrani. Hrana ovdje ima duhovni, obrazovni, ljubavni, erotski, fetišistički, borbeni, poslovni, djetinji, ludački i ludički značaj. Itami rastura žanrove dok nas vodi od djetinjeg entuzijazma u bučnom srkanju rezanaca do ikonične scene u kojoj gangster i njegova ljubavnica poljupcima razmjenjuju žumance kokošijeg jajeta.
Poslušajte šta starac, koji je izučavao ramen 40 godina, ima da kaže svom mladom učeniku: “Prvo posmatraj cjelinu činije. Primjeti njen sklad i nasluti njene arome, njene bisere masti koji plutaju na površini, sjaj šinašiku korijena, morsku travu koja lagano tone u supi, praziluk koji pluta. Koncentriši se na tri komada svinjetine, jer oni igraju ključnu ulogu, iako ostaju prikriveni. Prvo ćeš nježno maziti površinu štapićima, da bi izrazio svoju naklonost supi. Onda ćeš bocnuti svinjetinu, podići je i premjestiti u desni kraj činije. Ono što je ključno ovdje je da moliš svinjetinu za oprost…”
Ovaj zen pristup ramenu je ključ Itamijevog filma. Posmatrajte mesni temeljac kao dušu “Tampopa”– on je sveobuhvatni entuzijazam života skupljen u filmu. Rezance posmatrajte kao vestern zaplet – oni su borba kao životni princip, a koju protagonista vodi da bi spasio ramen restoran udovice Tampopo. Svinjetina koju moliš za oprost je skriveni puteni centar činije, a u filmu je opisan erotikom i dodirom – zato učitelj naglašava dodirivanje mesa i testiranje njegove mekoće. Alge, praziluk i gljive su razne epizode, začini filma, koji nam daju slojeve odnosa ka hrani i životu – sve od rata do kajgane.
Pravo je čudo kako je Itami uklopio sve ovo u jedan film a da nije napravio negledljivu kakogusiju. Ne moramo se truditi previše da raspletemo tajnu njegovog ramena, dovoljno je prvo da posmatramo cjelinu činije.
Film je skoro restaurisan i objavljen u 4K rezoluciji, u izdanju “Janus Films” izdavačke kuće.
Itadakimasu!
