Naslov je varka i svetogrđe, ali to su i Felini (Federico Fellini) i Sorentino (Paolo Sorrentino), možda više svetogrđe nego varka, pa bi možda bili i zahvalni na lijepim riječima. Kako god gledali, nema ničeg degradirajućeg u poređenju, ni za jednog ni za drugog, jer Sorentino je u Feliniju koliko je i u savremenosti, a Felini bi trebao biti ponosan da Italija ima jednog Sorentina da dalje nosi njegovu baklju dekameronizma i snoviđenja, kicoštva i prefinjenosti.
I neka jedan drugom budu reklama. Neka Sorentina ne bude sramota što je posuđivao od najboljih i neka Feliniju bude zadovoljstvo što su motivi iz “Rome” (“Roma”), a naročito vatikanska modna revija, izrasli u jednu od najboljh, a sigurno najoriginalnijih serija današnjice.
I nije Felini samo u “Mladom Papi” (“The Young Pope”), on je i “Velika ljepota” (“La Grande Bellezza”), on je u svakom tragu Sorentina i Sorentino to, naravno, ne krije. Niti treba praviti prevelik slučaj od toga, nije to ništa neobično, ali iskoristimo svu slavu Lenija Belarda, svu frku oko “Mladog Pape” da nabacimo zasluženog marketinga pokojnom Federiku, preteči.
Svi koji vole “Mladog papu”, voljeće Felinijevu “Romu”.
