Na prvom Demofestu je pripremao performans za njegovo otvaranje. Na osmom je bio član žirija, a na devetom je ovoj poziciji dodao i ulogu revijalnog izvođača u festivalskom programu. Nikola Kolja Pejaković je u svakom svom dolasku na najveći regionalni festival demo bendova imao neku novu rolu. Tako će biti i na jubilarnom, desetom Demofestu, gdje će biti urednik nove bine.
Srećom, Kolji nove uloge nikada nisu predstavljale problem. Štaviše, uspješno je iznio više od 30 njih u raznim serijama i filmovima još od osamdesetih godina prošlog vijeka. Usput je sam sebi dopisivao role slikara, režisera, muzičara… jer je Kolja, ujedno, i vrstan scenarista.
Stoga ne čudi da je najveći banjalučki festival za prvog urednika nove festivalske bine odabrao upravo svog svestranog sugrađanina.
BOSONOGA: Demofest ove godine prvi put uvodi drugu takmičarsku binu, a Vi ćete biti osoba broj jedan u njenom žiriju. Šta festivalu donosi ovaj novitet i šta ćete tražiti u mladim muzičarima koji budu nastupili na ovoj bini?
KOLJA: Novitet je u tome što ću moći da izaberem one demo bendove koji su po mom ukusu, koji meni leže, i nemam obavezu da se konsultujem sa drugim članovima žirija. Tako će biti i ubuduće, kada neko drugi bude taj koji bira. A tražiću originalnost i talenat, šta drugo… Ova scena je zamišljena kao neka vrsta alternativne scene, na kojoj će, pored demo bendova, svirati bendovi koji vrijede i koje želimo da ugostimo, a nisu, iz ovog ili onog razloga, pogodni za veliku scenu.
BOSONOGA: Ovo će biti treća godina zaredom kako ste u festivalskom žiriju. Možete li dati neki svoj sud o tome u kakvom je stanju nova regionalna scena?
KOLJA: Ima bendova, ali nema scene, nema tržišta. Ne možeš da se baviš muzikom profesionalno, da živiš od toga, teško je… I tu sve puca, prekida se. Nema izdavača, nema dovoljno para, nema sistema, i ljudi sviraju, bave se muzikom, dok su na fakultetu ili dok ne počnu da rade nešto drugo, nešto što može da ih prehrani.
BOSONOGA: Bili ste dio prvog Demofesta, bićete dio i desetog. Koliko je Demofest uspio da učini za regionalnu scenu u ovom periodu?
KOLJA: Donio je neku nadu. Mi radimo Demofest iz entuzijazma. Ovdje je teško uraditi bilo šta ozbiljno, jer ljude interesuje samo politika i sve se radi iz političkih motiva. Nema više esnafa i zanata, sve je postala politička igra i muljaža. U tom blatu, Demofest daje ljudima odlične uslove i fer pravila – sviraj i pobijedi, nije važno ko si i odakle si. I tu je njegova veličina i značaj. Demofest je banjalučki brend, napravljen domaćim snagama, to je velika stvar.
BOSONOGA: A koliko je uspio da učini za svoj i Vaš rodni grad?
KOLJA: Puno. Ali, da bi se dalo još više, moraju da se uvežu glavni igrači i da se zajedno krene u osvajanje viših i većih ciljeva. Mora da se radi sistemski, ne može sve na o-ruk…
BOSONOGA: I Vi radite na tome kroz angažman u sferama muzike, pozorišta, filma… Daje li taj angažman efekte kojima ste se nadali i jeste li Vi zadovoljni njima?
KOLJA: Ne znam, to vjerovatno nije pitanje za mene… Neka drugi kažu ima li nekih promjena. Ja radim ono što moram i želim, bez obzira na stanje stvari. To bih radio i da je situacija idealna. Uvjeren sam da problem nije u parama, već u ljudima i idejama. Toga nedostaje, a para bi se našlo, siguran sam u to. S druge strane, pare moraju da se zarade, a ne da se uvijek čeka neka donacija ili sponzor, ta vremena su prošla. Međutim, preovladava mišljenje da bi sve bilo lakše samo da je više para. Vjerujte mi, ništa se ne bi promjenilo, sve bi te pare potrošili i opet kukali.
BOSONOGA: Kada govorimo o filmu, ovo bi trebalo da bude godina kada će film i serija “Meso” ugledati svjetlost dana. U kojoj fazi je postprodukcija? Da li ste već imali priliku da zavirite u neki montirani materijal, kako Vam djeluje za sada?
KOLJA: Serija se montira. Gledao sam neke epizode, ali, pošto sam ja dio autorskog tima, nisam objektivan i ne mogu to da gledam hladne glave. Publika će reći svoj sud. Meni je važno da sam proces rada prođe kako treba, da se nametne jedan visok nivo rada i odnosa, profesionalnog odnosa, poslije koga nema nazad.
BOSONOGA: Snimali ste nedavno i spot, za Kolju i Grobovlasnike. Kako je proteklo druženje sa Nebojšom Glogovcem, kakav je koncept u pitanju i kad možemo da očekujemo video?
KOLJA: Za koji dan bi trebalo da vidim prvu ruku spota. Glogovac je veliki glumac i dobar čovjek, moj prijatelj, i saradnja s njim je i bila takva – profesionalna, ali u prijateljskom duhu, opuštena…
BOSONOGA: U pitanju je najava novog, četvrtog albuma. Je li ostatak materijala već spreman? U kom pravcu se sad kreće grupa i njen zvuk?
KOLJA: Imam novih pjesama, neke smo već snimili, neke ćemo snimiti, ali je veliko pitanje kada će sve to izaći objedinjeno, kao album. I Vojine (Voja Aralica, prim. aut) i moje obaveze nameću drugačiji ritam rada, ne možemo više kao nekad, da odvojimo godinu-dvije, i da polako radimo ploču. A zvuk je uvijek drugačiji, jer mi nismo isti ljudi kao što smo bili. Ista je jedino ljubav prema tom poslu, muzici, gitari. Mora da se svira, nema druge…
BOSONOGA: Možete li izdvojiti jedan stih sa albuma koji bi najbolje opisao ono što se na njemu nalazi?
KOLJA: “…smrt me gleda čežnjivo, a ja se pravim lud; bolja vremena ne postoje, iz ovog jarka nemam kud…”
BOSONOGA: Na prošlom Demofestu ste i prvi put zasvirali u svom rodnom gradu. Iako je ponoć bila uveliko prošla, Kastel je bio pun. Kako je taj nastup izgledao iz Vašeg ugla, da li je ispunio očekivanja?
KOLJA: Publika je hrabro izdržala sve i dočekala pola tri, kad smo mi izašli, i hvala im. Dugujemo ovom gradu i ljudima jednu seriju malo intimnijih koncerata, želimo da odsviramo i neke pjesme koje nismo svirali tu noć.
BOSONOGA: Da li bi po izdavanju albuma Banjalučani mogli da očekuju novi koncert u gradu na Vrbasu?
KOLJA: Svakako. Kao što sam već rekao, imamo osjećaj da nismo rekli sve što želimo. Iako je ovaj bend napravljen od muzičara iz Beograda, pjesme su snimane tamo, ipak, ključni sastojak je nastao ovde, davno, na ulicama ovoga grada, Banjaluke. Na igralištu OŠ “Filip Macura”, na Čairama, oko gimnazije…
BOSONOGA: U Banjaluci će svakako ubrzo nastupiti više od 200 mladih muzičara iz okruženja. Kao kolega, imate li neki savjet za njih kako da najbolje iskoriste vrijeme provedeno u ovom gradu?
KOLJA: Neka se druže sa ljudima, pričaju, izmjenjuju iskustva, sviraju. Ali, neka nađu i vrijeme za sebe, da budu spokojni i mirni… Srećni smo što možemo da radimo stvari koje volimo, to treba uvijek imati na umu.
