Napad panike. Gubiš dah. Šta će biti s tobom? Protraćene godine. Pogrešan izbor. Pogrešan put. Glupom greškom si zauvijek odredio sebi život. Roditelji su bili u pravu. Trebalo je da kupimo onaj skuplji kondom. Trebalo je samo manje da pijemo. Trebalo je samo više da pijemo…
Prisustvo psihoterapeuta bi trebalo biti obavezno na državnim fakultetima. On bi trebalo naročito dobro da operišu pojmom apsolventske neuroze – ako ne postoji, trebalo bi da se izmisli. To je ona kriza identiteta, praćena gore navedenim simptomima, koja pogađa skoro svakog (skoro) zdravog apsolventa, a u vezi je sa tim naizgled naivnim korakom prelaska iz kolijevke obrazovnog sistema – u koji smo uljuljkani od svoje sedme do 25. godine – u svijet odraslih (eufemizam za tržište rada i tradicionalne porodične odnose).
Ima tu mnogo toga što su nam nekada rituali i mitovi, pa i bajke, olakšavali, ali oni više nisu dio naše svakodnevice i davno smo ih sveli na zabavu tj. prestali smo im vjerovati. Sada je svako prepušten sebi da improvizuje neki način suočavanja i prevazilaženja krize.
Da ne biste bili potpuno sami, odlučili smo vam ponuditi neku zamjenu za rituale prelaska. Tako posmatrajte ovih deset filmova.
“Battle Royale”, Kindži Fukasaku, 2000.
Spolja, ovo je film o kontroli populacije suludim takmičenjem, koje podrazumijeva slanje djece na ostrvo na kojem treba da se međusobno istrijebe – borba za opstanak. Iznutra ovo je priča o ulasku u nemilosrdni svijet tržišta i napuštanju dječjih ideala prijateljstva, i odanosti, i nužnosti prihvatanja pragmatizma, čak rata, kao ultimativnog životnog stanovišta.
Ultranasilna preteča ultradosadne trilogije “Igre gladi” i odličan uvod u japanski film.
