Poznati gitarista, vokal, pjesnik, producent, tonac… i šta sve ne. Takođe, iz naslova već znate o kome je riječ. Evidentno je i da sve pobrojane “funkcije” veže ono po čemu Nikolu najbolje poznajemo – muzika. Zato je, sasvim logično, ovo i bila glavna (ali, ne i jedina) tema razgovora, u susret dugoočekivanom, novom izdanju, koje će u dogledno vrijeme postati dostupno i na kojem će se naći više od dva sata Vranjkovićevih pjesama. Neke od njih će banjalučka publika moći da čuje uživo, i to u petak, 7. aprila u Klubu studenata Banjaluka (KSB).
BOSONOGA: S obzirom da si najavio novi, dupli album u trajanju od 130 minuta, da li nam možeš otkriti koje će sve pjesme tu naći? Preciznije, koliko ih već imali priliku čuti, a koje ne?
NIKOLA: Biće 15 pesama na albumu. Recimo da sam polovinu već svirao, tri su već puštene kao singlovi, a drugu polovinu još niko nije čuo, osim nas nekoliko koji već dve godine to snimamo.
BOSONOGA: Otkrij nam neke detalje o nastanku izdanja, da li misli, stihove i akorde još uvijek sabiraš na Dunavu i tome slično?
NIKOLA: Poslednje dve godine sam više vremena proveo na Tisi. Tisa je veći deo godine pitoma i spora, ali ume da podivlja k'o i svaka žena. Najveći deo albuma je snimljen u selu Krcedinu na Dunavu, a dobar deo smo editovali i miksali na čamcu, ploveći po Tisi, šta god smo mogli da uradimo sa laptopom i slušalicama. Neke stavri smo nažalost ipak morali da snimamo i u studiju. Ne mogu da dočekam da završimo sve oko albuma, još jako malo je ostalo, kako bih mogao da se posvetim stvaranja potpuno novih pesama.
BOSONOGA: Koga ćemo, pored tebe, sve slušati na novom albumu?
NIKOLA: Album sam snimio sa ljudima sa kojima sviram u bendu zadnje tri godine, tu su Danilo Nikodinovski, Predrag Milanović, Andreja Jovanović, Vladan Božilović, Milan Vučković, Ivan Zoranović, Ivan Petrović, Ivan Mihajlović… Ima i gostiju, naravno, kao i ranije, Mrle (Let3) svira bas i sint, Crnke (Point Blank) svira gitaru, doktor Jamal Al Kiswani svira flaute… ima još dosta zanimljivih ljudi.
BOSONOGA: Dupli album je prilično neočekivan potez u vremenu kada vlada trend singlova. Sa druge strane, djeluje kao da si napokon odlučio da se “riješiš” pjesama koje su nakupile?
NIKOLA: Upravo tako. Moram ovo da napravim do kraja. Puno je vremena prošlo, a često nisam imao ni vremena ni snage za to. Sad, kako se nazire izlazak albuma, osećam se puno lakše. Slično sam se osećao kad sam radio i “San koji srećan sanjaš sam”. Imao sam pola tih pesama spremnih već u vreme “Sirotinjske zabave”, ali nisam hteo da idem preko reda.
BOSONOGA: Kada već govorimo o trendovima, možemo li se nadati da nadolazeće izdanje dobije svoju vinilnu verziju?
NIKOLA: Ne, to me ne zanima. To bi onda morao biti trostruki album na vinilu… ko će još oko toga da se bakće.
BOSONOGA: Tvoja dva izdanja su pratile istoimene knjige poezije, da li će to možda biti i slučaj sa ovim albumom?
NIKOLA: Neće, ovaj album se nastavlja na album “Ako imaš s kim i gde”.
BOSONOGA: A kada bismo onda mogli očekivati tvoju novu knjigu poezije?
NIKOLA: Kad se skupi dovoljno dobrih pesama. Za nekoliko godina.
BOSONOGA: Hoćeš li i na ovom albumu imati “radio edit” verzije pjesama, zbog njihove dužine trajanja?
NIKOLA: Verovatno ćemo morati to da napravimo, jer ima šest ili sedam pesama koje traju 10 ili više minuta.
BOSONOGA: Koliku danas ulogu mediji igraju u promociji nečijeg rada, u tvom slučaju muzičkog? Da li se oslanjaš na “klasične” medije ili se radije okrećeš novim načinima komunikacije sa svojom publikom, a pritom mislim na društvene mreže i internet servise, kao što je, recimo, YouTube?
NIKOLA: Imam svoj YouTube kanal i Facebook stranicu. Koga zanima, on ode pa se informiše šta radim. Ne okrećem se ja, nego su se svi drugi okrenuli od domaće muzike koja u sebi sadrži bubanj, gitaru i nekoliko pismenih rečenica. To jednostavno nije dozvoljeno kod nas na medijima. Ima još par “mohikanaca”, doduše. A vremenom je sve manje bilo kome i potrebno, jer faza zaglupljivanja ljudi polako ulazi u svoj finalni deo.
BOSONOGA: Nisam mogao da ne primijetim da su svi tvoji spotovi monohromatski, osim onog za “Plovni put”. Smatraš li da je emociju pjesme lakše na taj način prenijeti vizuleno ili je nešto drugo u pitanju?
NIKOLA: U stvari, nisam o tome razmišljao. Jedino mi je bitno da spotovi nose neku poruku i da ih rade ljudi koji znaju kako razmišljam kao što su to Milan Kilibarda, Sale Veljković, Milena Grujić, Bojan Dmitrašinović, Vladimir Toni Pendo, Bojan Dmitrašinović, Marko Dobrović, Marko Grba Singh i drugi. To su neverovatno talentovani ljudi.
BOSONOGA: Koliko ti je važan taj vizuelni identitet pjesama? Da li on publici treba da “razjasni” o čemu ti pjevaš ili je tu da zaokruži ukupnu atmosferu kompozicije?
NIKOLA: Ne mora ništa da razjasni. Najvažnije mi je da spot ne pojede pesmu. To me uvek najviše nervira. A, svako ko gleda i sluša, može da shvati i pesmu i spot na svoj način.
BOSONOGA: Posljednje godine su donijele neke saradnje, kao što je ona sa bendovima Point Blank, Autogenim treningom, Dža ili bu, Novembrom… Imaš li često pozive za gostovanja tog tipa?
NIKOLA: Ima dosta poziva. Nažalost, ne mogu baš svaki da prihvatim. Jednostavno, nemam vremena. Uglavnom to napravim sa ljudima sa kojima se jako dugo poznajem.
BOSONOGA: Posebno je zanimljivo tvoje učešće na pjesmi “Zagledan u put” na izdanju “Guitarology”. Sjećam se da si mi jednom prilikom spominjao kako ta ideja postoji već dugo, ali da ne možeš ni da zamisliš kako bi to zvučalo.
NIKOLA: Ta pesma je puno puštana na radiju kod nas. Nisam baš bio siguran da ću se snaći u ulozi bluz pevača i tekstopisca. Pogotovo što gitaru u toj pesmi svira Vedran Božić, gitarista grupe Time, što mi je pravilo jos veću tremu u studiju. Nadao sam se da ce me Crnke zvati da gostujem kao gitarista, ali on je insistirao da napišem tekst i otpevam pesmu. Bio sam baš ljut što mi nije dao da sviram.
BOSONOGA: Evo, par godina kasnije, imamo snimak. Kako si se snašao u nešto drugačijem senzibilitetu?
NIKOLA: Kažu da sam se snašao (smijeh).
BOSONOGA: Važiš za muzičara koji prati rad mladih bendova. Da li bi nam skrenuo pažnju na bendove koje ne bismo smjeli zaobići?
NIKOLA: Sharks, Snakes & Planes, Brigand, Nebo je crveno, Igralom, Vizelj, Moloa, Mr.Fuzz, The Slack… ima ih puno.
BOSONOGA: Kada bi bio isključivo pjesnik, u koga bi imao toliko povjerenja da mu daš stihove da napravi muziku i da ih otpjeva?
NIKOLA: Oliveru Nektarijeviću, Skaj Vikleru, Damiru Imamoviću, Zoranu Marinkoviću, Žiki Milenković, Lami, Muminu.
BOSONOGA: A, za čije bi tekstove volio da si komponovao muziku?
NIKOLA: Za tekstove Slobodana Tišme, Bajage, Rundeka, Aleksandra Stojkovića, Zorana Predina, Riste Vrteva, Milana Mladenovića, Vlade Divljana…
BOSONOGA: Šta bi današnji Nikola Vranjković rado rekao onom mladom Nikoli na početku muzičke karijere, kada bi imao priliku?
NIKOLA: Rekao bih mu: “Beži odavde dok je vreme, pa dođi malo preko leta, kad je raspust…”
