Ko god se u julu 2014. zatekao na banjalučkom festivalu Demofest, zapazio je na Ljetnoj pozornici Kastela bend nesvakidašnjeg imena, izgleda i zvuka. Svi ostali su shvatili šta su propustili kasnije te godine, kada je Artan Lili počeo da osvaja zvučnike širom regije.
Beogradski sastav se 22. aprila vraća na isto mjesto, gdje će nastupiti zajedno sa banjalučkim Brutal Protestom i grupom Mnogi Drugi iz Zagreba. Pred ovu svirku, Bojan Slačala, frontmen i basista benda Artan Lili, podijelio je svoje utiske o gradu na Vrbasu i njegovom najvećem festivalu, ali i razmišljanja o savremenom izdavaštvu, (ne)postojanju bunta u današnjem rokenrolu, „nojzičnoj deci“ nove generacije…
BOSONOGA: Nastup u Banjaluci biće organizovan u sklopu proslave Dana grada. Kakve su vaše asocijacije na ovaj grad, u kojem ste već nastupali u više navrata?
BOJAN: Budući da su sami koncertni počeci grupe Artan Lili vezani za krajišku lepoticu i Demofest, moram u svoje lično, a i u ime benda izraziti veliko zadovoljstvo zbog našeg ponovnog nastupa u Banjaluci. Naravno, to je ceo classic fazon – bleja na Vrbasu, ćevapi kod Muje, šetnja prelepom alejom, velelepni arhitektonski spoj Austrougarske i orijentalne estetike, druženje sa dragim prijateljima… svaki put se trudimo da pronađemo nešto novo da nas zabavi. (smijeh)
BOSONOGA: Na Demofestu ste te 2014. godine stigli do finala takmičarskog programa. Pomenuti koncert je ujedno i najava 10. izdanja ovog festivala. Kakvo je vaše mišljenje o njemu? Koliko je značajno za regionalnu scenu da jedan veliki festival demo bendova djeluje duže od jedne decenije?
BOJAN: Sjajno je što postoji i što se srećemo ponovo povodom jednog ovakvog jubileja. Demofest je nezaobilazna tačka na mapi, kako svih demo bendova iz regiona, tako i onih već dokazanih i proverenih zvezda koje nastupaju u revijalnom delu programa. Pomalo sam tužan što smo i mi tu sad u ulozi veterana, ali i to ima svojih draži, verujte mi na reč. (smijeh) Sad možemo da izvoljevamo. (smijeh)
BOSONOGA: Iste godine je došlo i do vašeg velikog proboja na regionalne top liste. Gledano sa ove distance, šta je singl “Ako stanemo tu” učinilo baš tim hitom koji je “planuo”?
BOJAN: Vidite, pre svega je jedan iskren i odgovoran odnos prema sebi učinio tu pesmu velikim hitom. Grupa se našla pred velikim problemom, čak je i opstanak samog benda bio doveden u pitanje. Jednostavno smo sublimirali negativnu energiju i problem okrenuli u sopstvenu korist te napravili pesmu koja je dirljivo opisala celu situaciju. Publika je to prepoznala i pesma je odjeknula celim regionom… Mislim da će ta pesma obeležiti generacije, a nas je iz alternativnih voda izbacila na pijedestal alternativnih stvaralaca na ovim prostorima i veoma smo ponosni na nju!
BOSONOGA: Kako ste donijeli odluku da pjesme objavljujete sukcesivno i onda objavite album kad se sve “skupe” na jednom mjestu?
BOJAN: Shvatili smo da sajt Bandcamp, preko kog smo počeli da plasiramo našu muziku, dopušta da se platforma albuma puni sukcesivno, tj. da postoji dugme “edit” koje dopušta dopunu sadržaja na platformi albuma i koje je okosnica takvog sukcesivnog izdavaštva. Zatim smo shvatili da to niko pre nas nije uradio i celu stvar proglasili našim patentom u savremenom izdavaštvu. Danas po tom našem principu “sukcesivnog izdavaštva” posluje gomila, kako demo bendova, tako i starih etabliranih grupa, jer današnje vreme je, na čelu sa savremenim čovekom, samo nametnulo igru – niko nema više strpljenja za preslušavanje celih albuma. Singl se vratio na velika vrata. Ljudi konzumiraju kratke forme do 5 minuta, jer toliko obično imaju vremena za vas. Mislim, ko je lud da danas izda album sa 12 pesama takvim ljudima!? Bilo bi to kao bacanje bisera pred svinje.
BOSONOGA: Šta su pozitivne, a šta negativne strane takvog koncepta? Koliko vam to pomaže da ostanete aktuelni, s obzirom na to kojom brzinom “propadaju” albumi koji su objavljeni na klasični način?
BOJAN: To je koncept sveprisutnosti na sceni i u medijima. Savršeno radi i za sad mi u potpunosti funkcionišemo po njegovim principima, dakle to je dobitna kombinacija, za sad bez mana.
BOSONOGA: Čini se da se i muzika uveliko “konzumira” kao brza hrana – s nogu, sa što manjim broj što većih zalogaja, gutanje bez žvakanja… Kako smo prestali uživati u muzici, kompletnim albumima, kao koncepetu i njihovom islušavanju?
BOJAN: Ja sam savremeni čovek starog kova, i dalje muziku slušam po albumima ili YT plejlistama, ali u potpunosti shvatam nasušne potrebe i principe omladine i njima se potčinjavam, jer na mladima svet ostaje. Dakle, slušalice na uši, android u džep i udri. Protiv toga se ne sme i ne može, ko misli drugačije puk’o je u startu!
BOSONOGA: Ploče su se vratile na velika vrata, a polako se vraća i trend audio-kaseta. Kako vi gledate na to, s obzirom na to da imate vinil – da li je u pitanju neka vrsta romantizma, retro moda ili nešto treće?
BOJAN: To je bila želja našeg menadžera i izdavača da jedan takav album, po njihovim rečima za pamćenje, ostane urezan u plastici. Naravno radi se o kolekcionarskom tiražu, a imaćemo nekoliko primeraka i u subotu na Kastelu, pa nas potražite nakon koncerta ukoliko imate želju da ga posedujete ili ga poručite preko naše FB stranice. Ono što je zanimljivost je da u procesu masteringa za ploču nismo mogli da nađemo stereo verziju pesme “Džoni” i da je jedina koja je bila stereo bila ona na YouTube-u. Mi smo je onda takvu, digitalno prežvakanu, skinuli sa YouTube-a i masterizovali te stavili na ploču, što je verovatno jedini put da se desilo u istoriji štampanja ploča. Kriminalna stvar, ali ludost je naš trejdmark!
BOSONOGA: Kakvu ulogu danas igraju izdavačke kuće u tom “lancu ishrane”? Mislite li da je izvjesno da se jednog dana potpuno zaobiđu, što je nekoliko velikih svjetskih bendova već uradilo?
BOJAN: Lako je to uraditi već etabliranim njuškama. Mislim da je to zabluda za mlade grupe. Bez izdavača se ne može, oni su naše nužno zlo. Dobro je dok se bend i izdavač poštuju. Kad sve štima nema frke…
BOSONOGA: U međuvremenu, stekli ste i status jednog od bendova predvodnika tzv. “nove srpske scene”. Koliko gode ovakve titule? Koliko znače, uopšte?
BOJAN: Sve je to lepo i imponuje nam, kao i svakom živom biću, ali to nema nikakve veze sa našim stvaralaštvom. Nas pokreće potreba za muzikom i umetnošću, za onim što najviše volimo da radimo.
BOSONOGA: U jednom intervjuu ste izjavili da rokenrol treba da, pored zabavne, ima i edukativnu svrhu. U kojoj mjeri rokenrol danas na ovim prostorima uspijeva u ostvarivanju te svoje uloge?
BOJAN: U naravi rokenrola su zabava, bunt, provokacija, ali i edukacija. Onoliko koliko ste sposobni da “dobacite” svojim porukama u pesmama, u toj meri će vas ljudi za ozbiljno i shvatiti i primiti vaše sugestije. I mali korak u promeni razmišljanja nabolje je veliki za nas.
BOSONOGA: A ima li kome da se obrati? Koliko je “nojzične dece” među novim generacijama?
BOJAN: O, ima, ima! Decu ne možete da farbate, znaju ona sve bolje i od mene i od vas. Ono što je najbitnije je da se odlično razumemo sa klincima, jer smo mi u duši veća deca od mnogih.
BOSONOGA: Vi ne prezate od toga da kroz svoje stihove provučete kritiku društva i okruženja u kojem živimo. Nedostaje li domaćoj sceni više tih osnovnih rokenrol odlika – bunta i energije?
BOJAN: Kao što rekoh, u osnovi rokenrola je energija bunta. Nama ne nedostaje tih odlika, zbog njih smo se i počeli baviti ovim privilegovanim poslom!
BOSONOGA: A postoje li neki potencijali koje nismo dovoljno iskoristili? Šta bi mladi muzičari mogli da rade pametnije sami za sebe, kako bi sebi stvorili medijski prostor?
BOJAN: Svako je krojač svoje sreće, use i u svoje kljuse, mislim da sam u prethodnim pitanjima napravio veliki broj sugestija za odgovor na ovo pitanje. Dakle, kopaj, razmišljaj, zaključuj i radi, radi kao konj!
BOSONOGA: Koliko je važno da u gradovima postoje i fizički prostori za dostupni umjetnicima, poput BIGZ-a, odakle ste vi krenuli? Kako je danas u BIGZ-ovoj umjetničkoj košnici?
BOJAN: Šta znam, meni je oduvek isto, ekipe se smenjuju, cirkulišu, menjaju se, nastaju, nestaju otkad je nas u BIGZ-u, a to je već jedno 10-ak godina. Ali, pazite, nije to do zgrade, nego do ljudi koji čine tu zgradu, i da se razumemo – u Bigzu je 95% sranja, retki naprave nešto. Ali tih 5% čine da se postavljaju ovakva pitanja, što je sasvim dovoljno. Realno, to je tako, ostalo su bajke za decu, i samo da znate, BIGZ se plaća, krvavo! Ali je slatko. (smijeh)
BOSONOGA: Na čemu vi radite kada ste u studiju? Da li možemo da očekujemo spot za “Nojzičnu decu” ili neki novi singl?
BOJAN: Upravo je u pripremi naš novi hit singl “Salonac”, za čiji video-spot imamo MTV premijeru 1. maja, a koji će biti 6. singl sa našeg 2. albuma. Eto, na tome se upravo radi, a ja ovim putem pozivam publiku da nam se pridruži na Kastelu u još jednoj koncertnoj večeri za nas i vas. Pratite i dalje naš rad preko Facebook i Bandcamp stranice grupe, želimo vam svako dobro. Živeli!
Razgovarali: Nenad Bosnić i Savo Drakulić
