- Isidora Bjelica?
- Da, čemu upitnik?
- Isidora Bjelica?
- Da. Jesi li čitao/la “Sajber Aristotel”? Knjigu o vezi tragedije i naučne fantastike, između ostalog? Ne? Naučnofantastični roman o apostasiji “Poslednji hrišćanin”? Ne? U čemu onda problem?
Ovo je tok dijaloga u koji s vremena na vrijeme upadnem pri pomenu imena Isidore Bjelice. Iako sam svjestan svog ograničenja na dva njena djela, čak više na prvo nego na drugo, smatram ih oba dovoljno značajnim da se upustim u dijalog sa sumnjivcima. Takav razgovor i Lagunino reizdanje “Poslednjeg hrišćanina” bili su povod za ovaj razgovor. I da reizdanja nije bilo, povod bi se već našao.
BOSONOGA: Vaša knjiga “Poslednji hrišćanin” govori o zamišljenoj budućnosti i na neki način spada u žanr fantastike. U magistarskom radu i knjizi “Sajber Aristotel”, pisali ste o naučnoj fantastici i njenom značaju za savremenu književnost. Imajući to u vidu, šta biste rekli da je Vaš odnos sa naučnom fantastikom, ali i drugim žanrovima fantastike – u čitalačkom i u autorskom smislu?
ISIDORA: Jedan od najzanimljivijih fizičara današnjice, Nasim Haramein (Nassim Haramein), kaže da je mistika još neotkrivena fizika. Tako i ja mislim za fantastiku, da je ona zapravo neotkrivena realnost kojoj se ubrzano približavamo.
Sećam se kad sam bila devojčica i kad sam čitala da će u budućnosti televizori biti tanki i visiti na zidu, a da ćemo imati 3D u dnevnoj sobi. Danas je to realnost. Ono što mene interesuje u oba slučaja je kako će ta budućnost, koju mi danas smatramo fantastikom, uticati na našu psihu, etiku, verovanja, emocije.
BOSONOGA: U “Sajber Aristotelu” ste pisali upravo o značaju odnosa tragedije, hrišćanstva i naučne fantastike. Kako vidite svoj roman u svjetlu te veze?
ISIDORA: Na neki neobičan način i u “Sajber Aristotelu”, koji je moj magistarski rad, eksplicitno analizirajući po Aristotelovoj “Poetici”, dokazujem da tragedijsko ima mogućnost postojanja samo u diskursu robo-ljudi.
“Poslednji hrišćanin” je prekognitivna objava, to nije roman za svakoga, on je globalna objava o tome šta će se dešavati sa našim dušama u vreme Apostasije.
To je roman koji sam napisala relativno mlada, koji mnogi smatraju mojim najboljim delom, ali koji nikada nije bio komercijalan, jer je inicijacijski – nešto kao sajber jevanđelje.
BOSONOGA: Da li je ovaj roman ideja koju dugo nosite sa sobom?
ISIDORA: Imala sam neku vrstu iluminacije, prosto sam videla slike te budućnosti i onoga što će ona doneti kao moralnu i religioznu dilemu. To je jedini roman, od mojih 60 knjiga, koji kao da mi je neko diktirao, a ja sam bila samo transmiter. Veoma čudna stvar.
BOSONOGA: Da li našoj književnosti nedostaje fantastike?
ISIDORA: Mislim da – da. I to fantastike što u žanrovskom smislu postoji, vezuje se za dva, tri autora, koji tome pristupaju doktrinarno – skoro sektaški.
Ja volim da se krećem kroz različite žanrove, a ovde kad uspete kao pisac stalno očekuju da pišete jednu te istu knjigu na sto načina. Prosto, svrstani ste na tu-i-tu policu. Zato je “Poslednji hrišćanin” šok za čitaoca, jer žanr fantastike se retko bavi religijom i ovo je veoma čudno ukrštanje.
BOSONOGA: Hrišćanstvo, kao ultimativno svetkovanje ljudske ličnosti i ljudske forme, već je suočeno sa načinom života koji ide u pravcu postepenog tehnološkog “prevazilaženja” polnosti, tjelesnosti, pa i ostalih odlika ljudskog bića.
U knjizi “Poslednji hrišćanin” pišete o svijetu u kojem tehnologija ljudima omogućava besmrtnost i mjestu hrišćanina u takvom svijetu. Kako se vi suočavate sa ovim izazovima i šta vam znače kao roditelju?
ISIDORA: Svaki dan se iznova i iznova suočavam. Teško je.
Objektivno, živimo u civilizaciji koja ne zna ni odakle je došla, ni zašto smo ovde, ni šta se zaista dešava posle smrti. Mi smo dakle u civilizaciji apsolutnog neznanja, gde na osnovu srca i racija odaberemo u šta ćemo verovati i potom živimo u skladu sa tim.
Hrišćanstvo daje odgovore na većinu naših egzistencijalnih pitanja, ali sa druge strane ono lagano prima medijski novu katakombnu poziciju, u eri nju ejdž botoks duhovnosti, koja je mnogima prijemčivija i manje teška.
Što se tiče dece, više pratim njihove impulse, nego što im namećem svoje vrednosti, jer ja sam svesna, posle svog obrazovanja i hiljade pročitanih knjiga i putovanja, da ne znam ama baš ništa.
Kad ste svesni koliko ne znate, ne možete ni rođenoj deci da namećete svoje stavove i vrednosti, već samo da ih volite.
BOSONOGA: Da smo sada u svijetu čiji tehnološki napredak nudi besmrtnost, šta biste Vi izabrali?
ISIDORA: To je teško pitanje. Biću brutalno iskrena.
Sumnjam u sebe u svakom pogledu, pa i tom da bi moja vera mogla da bude tako jaka da, kao moj glavni junak, izaberem smrt naspram večnog života, koji nudi tehnologija.
Moj junak je visoko-mimetska osoba, ja sam samo večni skeptik u žanru melodrame, koga život stalno stavlja u tako teške situacije, da se čini da imam veći potencijal heroine nego što je to realno. Tako mislim o sebi.
Dakle, kako sumnjam u sve, sumnjam i u sebe. Sa druge strane, ono što sam naučila kroz ekstremne situacije je da zapravo nikada ne znamo ko smo ni kako ćemo reagovati, dok se zaista ne zateknemo u toj situaciji. Veliki broj puta sam sebe iznenadila sopstvenim reakcijama i ponašanjem, pa nije nemoguće da bih još jednom dokazala koliko sam iracionalna…
BOSONOGA: Da li danas gledate ili čitate fantastiku?
ISIDORA: Više volim da gledam filmove, jer mi je literatura manje-više žanrovski u istom opsegu, ali čitam puno, pa samim tim i fantastiku.
BOSONOGA: Šta mislite o filmu “Terminator 2”? Za mene je to film koji mi je usadio svijest o smrti, kraju svijeta, žrtvi, očinstvu, tehnologiji, pa često tvrdim da je najbolji film ikada snimljen?
ISIDORA: Da, dugo sam bila i filmski kritičar i pisala sam naravno o tom remek-delu.
Kada sam želela da nastavim svoju univerzitetsku karijeru razmišljala sam da radim doktorsku disertaciju na temu “film kao novi filosofski diskurs”, a direktna inspiracija mi je upravo bio “Terminator 2”.
Žalosno je da mnogi intelektualci ne shvataju da je već dugo film filosofski diskurs, a “Terminator 2” je upravo jedno od najznačajnijih promišljanja, ravnopravno sa Šopenhauerom ili Kjerkegorom.
BOSONOGA: Šta za vas znači film “Istrebljivač” (“Blade Runner”)?
ISIDORA: To je zanimljiv film, ali ima filmova koji su po toj “dramaturgiji termita”, o kojoj govori Meni Farber (Manny Farber), koja podrazumeva skrivene filosofske nivoe, meni bili puno bliži. Nisam poklonik kulta tog filma, izgledao mi je suviše pozorišno, iako volim Ridlija Skota (Ridley Scott).
BOSONOGA: Koji su vam omiljeni filmovi, a koje omiljene knjige, srodne temama “Poslednjeg hrišćanina”?
ISIDORA: Postoji dosta postapokaliptičnih filmova i knjiga, ali ja iskreno ne znam ništa tangetno temi i ideji ovog romana.
Ovo je roman Apostasije. Ovakav izbor ne znam da je neki junak imao, to je mnogo teža odluka od faustovske dileme. Postoje distopijska literatura i filmovi, ali oni kognitivno zapravo nemaju nikakve veze sa “Poslednjim hrišćaninom”.
