Najbolje da odem kada niko ne zna,
Tamo gde me niko ne razume, ne zna šta mi je,
Pa i ne pita se, dok se otkrije
Da me nema celu večnost već,
Da me nema celu večnost već…
Pitam se, koja želja nikada ne umire,
izjeda me, tera me i vuče me,
Da me drži živog, da mi traži sve,
I ne prestaje,
Nikad ne staje.
Putevi, oni stoje večno,
Mi smo prolazni,
U noći, u brzini,
Dugi putevi,
Ja sve bih da ih pređem,
Neću postići…
Nađi me,
Tamo gde mi tragovi se ne vide,
Sluđenog od sumnje i od izdaje,
Onda kad me stigneš, kad me presretneš,
Tad zadrži me, samo drži me.
