Može zvučati nategnuto, ispekulisano i namaštano – praviti video-esej o vizuelnim (specijalnim) efektima u filmovima Dejvida Finčera (David Fincher). Jer, Finčer nije baš “poster boy” CGI manipulacija, kakvi su Džejms Kameron (James Cameron), Majkl Bej (Michael Bay), Džej Džej Abrams (J.J. Abrams) i mnogi drugi koji padaju na pamet daleko prije njega.
Ali, razmotrite ovaj podatak: Finčerov film “Društvena mreža” (“Social Network”) ima 1.000 CGI manipulisanih kadrova, dok “Godzila” (“Godzilla”), ova iz 2014, ima 960 njih.
I ako uzmete u obzir cjelinu njegove dosadašnje karijere, vidjećete da je od samog početka ulagao mnogo u vizuelne efekte, i mnogo (pa i previše) rizikovao njima.
Tako će njegov prvi film, treći dio “Osmog putnika” (“Alien”), stajati i padati na CGI čudovištu, koje danas, nažalost, izgleda aljkavo i zastarjelo – dok je sam film nepravedno zapostavljen dio izvorne kvadrologije. Sjetite se onda filma “Neobični slučaj Bendžamina Batona” (“The Curious Case of Benjamin Button”), koji takođe stoji i daleko više pada sa CGI.
Finčer se opasno kockao kada je pustio da uspjeh ili neuspjeh čitavog filma visi o koncu jednog jedinog efekta: kompjuterski modelovanog lica Breda Pita (Brad Pitt). Kao i sa “Osmin putnikom”, koliko god da je film snažan po sebi, efekat za koji znamo da je angažovana armija dizajnera i drugih znalaca, pa i ostvareni proboji u svijetu kompjuterske grafike – sve te “iza scena” avanture – padaju u vodu kada vam nesreći Bendžamin danas liči na one kockaste glave fudbalera sa Sony Play Station 2.
Naravno, Finčeru se ne govori šta i kako da radi, i prošli neuspjesi ga nisu osujetili – od CGI ne odustaje.
Pogledajte ovaj izvrsni video-esej, u kojem nam YouTube kosrisnik Kaptain Kristian predstavlja suptilno veličanstvo Finčerove upotrebe vizuelnih efekata.
