Udahnuo sam i osetio jonizujući nadražaj u disajnim putevima. Skoro u neverici, udahnuo sam ponovo, ovaj put punim plućima. Ima kiseonika! Život jeste moguć!
Osećaj koji je ispratio očekivanu sufokaciju i hipoksiju, momenat kada sam odlučio da se predam Đed-Ridlijevom novom projektu.
OSMI PUTNIK – KOVENANT: Istorija evolucije Zenomorfa ili …
(Spojleri u tekstu)
Kada sam prvi put video plakat za “Prometeja” (“Prometheus”), prethodnika “Kovenanta” (“Alien: Covenant), mračna kamena glava strogog helenskog nosa obećavala je mnogo. Na moju i verovatno na žalost mnogih ljubitelja, “Prometej” nije doneo gotovo nikakve nove tajne, već previše novih pitanja.
Obožavam nedorečene tajne, jer ono što sami maštom stvorimo, proganja nas dugo i temeljno. Iskreno sam mislio da poenta Osmog člana posade u svemirskom kamionu i jeste da nas unakazi od straha! Stvorenje ko zna odakle, nehumano, tamani jednog po jednog člana posade, i to uz primetnu inteligenciju. Kada vam se posreći da mu herojski prolijete krv, sledi iznenađenje.
Neću detaljisati o načinu kako dolazi na svet! Scena koju svakako svi pamtimo. Pored acidno-krvavih činjenica, u tom prvom filmu postoji i snažna bočna radnja koja uključuje androida-naučnika, glavni brodski kompjuter i sumnjiva naređenja. Predivan svet fantazije, ogrnut moćnim pokrovom mističnih korporacija maglovitih ciljeva.
Od svih govorkanja o nastavku “Osmog putnika”, Nilu Blomkampu (Neill Blomkamp) i povratku Sigurni Viver (Sigourney Weaver), čija sudbina sve više liči na situaciju podizanja Elen Ripli iz spaljenog DNK, zatim finalne najave za “Kovenant”, hvatala me hipoksija i osećaj da će kiselina istopiti trup broda. Zašto? Zato što je sama evolucija filmova o Zenomorfima već u prva četiri filma dovoljno zenomorfirana, da nije bilo potrebe počinjati sve od samog početka.
Ipak, “Prometej” se dogodio i pitanja koja nije trebalo postavljati, dobila su i generičke odgovore. Problem je to što su ti odgovori postavili još novih pitanja, pa sada sve preti da bude preplavljeno neveštim sklapanjem ubogih kockica: pre?, posle?, ali?, možda? Na osnovu “Prometeja” i ponuđenog, nije se mnogo moglo očekivati.
(spojleri)
Nakon špice koju bi i petogodišnje dete povezalo sa originalnim “Osmim putnikom”, počinje scena koja zaista liči na film! Razgovor kreatora i kreacije. Propast bogatstva, moći ili sposobnosti za stvaranje. Čovek, tvorac, posmatra kroz prozor planinu, dok ne ostane samo planina. Dejvid android, sa druge strane, samim postankom shvata superiornu poziciju, ali bira da pokorno posluži svom tvorcu šolju čaja! Na trenutak me ova scena podsetila na “Blejd Raner” (“Blade Runner”), ali pominjaću ga još do kraja teksta, jer i te kako ima potrebe.
Gledam dalje i shvatam da je ovo scena daljeg flešbeka i da je u pitanju motivacija Dejvida, androida koga poznajemo iz “Prometeja”. Zašto onda Đed Ridli nije tutnuo tu scenu u prošli film? Aha, znam, verovatno se dosetio tek kada je krenula distribucija, ili se možda podsetio kako se završilo prethodno premontiravanje filmova o androidima!? (Analogija na nekoliko verzija “Blejd Ranera”) Šta god bio razlog, ostaće sakriven na Malibuu, u njegovoj lepoj vili koja gleda na Pacifik.
Nakon sjajnog prologa, počinje film u svemiru. Dobro, čini mi se da je sve nekako lakše podnošljivo nakon onakve ekspozicije. Sada svemirom plovi kamion za smrznuto ljudsko meso, koje drugi android Volter tetoši u krio snu! Njam-njam, zamrznuti ljudi, sočan zalogaj za neke svemirske vrste!
Neću da prepričavam film i da ukazujem na scenarističke rupe i rupice, jer ih ima prilično. Uprkos tome, film teče bez preteranih stanki ili besmislica, ali uz nekoliko ludorija i misterija! Džejms Franko (James Franco), kapetan Kovenanta, izgori još u krio komori!? Prilična zvezda za preranu smrt usled produkcijskog razloga, ali ostali članovi posade, iako živi, povremeno deluju kao da su podelili sudbinu kapetana Franka. Ponašaju se kao da su ispali iz kompilacije “FAIL” videa sa Jutjuba.
To ne razumem i mislim da nikada neću! Građenje likova na bazi retardacije koja vodi u još veću retardaciju verovatno pije vodu kod klinaca koji se lože na klipove u kojima radiš neku nebulozu i ispadaš budala. Komodor i instruktor mog jedriličarskog kluba imao je strožija pravila kada preplovljavamo stotinu milja širok Jadran, nego ovi svemiroplovci! Lik koji igra oficira, narednog u lancu komande iza spaljenog Franka, ne može da bude ni vozač viljuškara, barem po onome što prikazuje film.
Brod za plansku kolonizaciju planete Orige-6 transportuje 2.000 kolonista u krio snu. Žive fetuse, opremu i mehanizaciju za teraformiranje. Tovarne letelice i opremu neophodnu za uspostavljanje dugoročne kolonije. Takav brod ne može naglo menjati kurs prema planeti koju niko nije video, a na skenerima se iznenadno ocrtava kao savršena! Suprotno je logici!
Ipak, brod menja putanju, manje ili više zbog toga što se svi iz posade nećkaju da legnu nazad u krio komore na još sedam godina!? Odlučuju da se zapute na tu savršenu poziciju na koju se jednoglasno spuštaju bez zaštitnih odela! Bez ikakve izvidnice iz vazduha? Posada ima oficira za bezbednost, ali on više ima ulogu nekog noćnog čuvara, pa dozvoljava da se lakoverno krene u ekspediciju prema nepoznatom signalu.
Kapetan i novi vođa upušta se u tumaranje teškim i zahtevnim terenom, sa preko pola svog efektiva, dok vrata na brodu kojim su stigli stoje širom otvorena da sto čuda ušeta unutra i položi svoja jaja! Mislim da bi se ovakvim glupostima svaki pristojan mladi izviđač smejao. Glavni problem leži u ovakvom bagatelnom vođenju do same suštine filma. Vidimo da se novi kapetan pita zašto nema autoritet, ali to i ne vidimo, jer sve što on naredi, svi izvrše, čak i bez prevrtanja očiju! Zašto?
Ovakva praznina može se objasniti samo činjenicom da svi služe kao potpora dvojici savršenih – androidima Dejvidu i Volteru koji u svakom smislu nose film. Odlični Majkl Fasbender (Michael Fassbender) svira i razgovara sam sa sobom, razmatrajući u svoje dve ekranske glave pitanja koja su morala da budu prisutna i kod drugih likova! “Sintetički” bi u tom slučaju imali još veći sjaj! Setimo se da su uloge androida u svim Đed-Ridlijevim filmovima bile uvek dobro razrađene, ili ispoljavanjem osobina humanijih od ljudi, ili većim zverstvima od humanih zveri.
Stanite malo, ovaj film se ne zove “Osmi android”, nego “Osmi putnik”, a ja trabunjam o nekim tamo dilemama koje su oslikane kroz dve generacije humanoidnih robota. Zar nije zanimljivije da pričam o razvitku Zenomorfa i slepim krajevima u njegovoj evoluciji? Kako je to uopšte nastao “Elijen” kakvog volimo i koga poznajemo? “Prometej” nije dao odgovore na ta pitanja. A “Kovenant”?
Da je na početku filma postavljena dijaloška scena između Dejvida i Matice zenomorfa, koja repom svira Vagnera na koncertnom klaviru, možda bih pričao o evoluciji ove fascinantne vrste. Biloškog čuda koje u fauni kosmosa ima slobodno dodeljen status oružja, barem iz perspektive čoveka. Ovako, pošto prebogati, premoćni, prepametni Mr Vejland Tvorac, zahteva da mu njegova besmrtna kreacija bude napredni iPod i servir za čaj, a sirota mašina ima mnogo veće apetite, kiselinski i repati tuđin ubica pada u drugi plan.
Banalno je jednostavan i ko mu se nađe na putu, naj*bao je. Ucureće mu u krvotok, napraviti crve koji izlaze iz stomaka, zakačiti na lice, eksplodirati iz grudnog koša ili ga nabosti repom dok ga ždere duplim čeljustima! Zaključno, istopiće svakoga kome pođe za rukom da ga ikako povredi. Stvorenje animalne motivacije, koje ne poznaje empatiju, nema žaljenje ili kajanje. Kada se takav dijamant jasne destrukcije postavi nasuprot gadosti stvorene po uzoru na čoveka, koja poznaje i empatiju i krivicu i kajanje, ali i dalje čini gluposti iz puke radoznalosti, taštine i narcisoidnosti, pogađajte koja je tema dominantnija u filmu!
Na početku jasno vidimo kako ljudska materijalistička priroda, ogledana u prividnoj moći, kolabira pod našom propadajućom biološkom osnovom. Ne treba nama Osmi član posade da nas pregrize. Mi smo svoje oružje destrukcije sami napravili. Jer nisu Tvorci iz “Prometeja”, kao moćni vanzemaljci, napravili crnu smesu da im svira Vagnera i donosi čaj, pa ih je iznenadila destrukcija! Sve objašnjava da su oni pravili oružje, a oružja ubijaju, i ko se igra sa “kalašnjikovim” i upuca se, sam je kriv.
Ako je Đed Ridli jurio za ovakvom analogijom, stvaranja oružja koje će nam doći glave, svaka mu čast. Ako nije, ne znam šta da kažem. Odgovor na ovakvo pitanje teško je dati, jer preti da ostane na pomenutom Malibuu.
Pošto je ovo film o Elijenu, koliko i “Elijen protiv Predatora” (“Alien vs Predator”), onda možda može biti dobar uvod u nastavak “Blejd Ranera”, filma u kome se upravo tretira pitanje kakvo u “Kovenantu” iskače u prednji plan – da li zaista, stavljajući svoje potrebe u prvi plan, zakivamo sami sebe u ogroman sanduk u kome ćemo skončati?
Sirotog Zenomorfa trebalo je ostaviti samog na nekom velikom brodu poput Nostroma, da juri nesretne kamiondžije. Dobro hajde, neka je izgamizao i do ova naredna tri dela, ali sve preko toga ima prilično acidičan ukus.
