Dočekali smo i petu sezonu serije o američkom predsedniku i prvoj dami. Serije koja je do sada ponudila mnoge duhovite interpretacije mračnih događaja i sve to zahvaljujući fantastičnom Kevinu Spejsiju (Kevin Spacey) i Robin Rajt (Robin Wright). Serije koja je počela da simpatično grebe blazirani neurokorteks modernih demokratskih dostignuća, na čelu sa američkom političkom elitom i belim ovalnim šlagom preko svega.
Naravno, reč je o Netfliksovoj (Netflix) produkciji serijskog programa, koji se već petu sezonu plasira na tržištu. Netfliks, snažno podržan Dejvidom Finčerom (David Fincher) i Kevinom Spejsijem, opredelio se da momentom puštanja sezone u etar ponudi gledaocima dostupnost svih epizoda iz sezone. Gledaoci su dobili privilegiju da doziraju materijale po sopstvenom ukusu.
Kako nemam ukusa, četvrtu sezonu, objavljenu u martu 2017, pogledao sam za tri ili četiri dana. Nakon dugih 15 meseci, evo novih doživljaja imaginarnog predsednika Frensisa Frenka Andervuda i njegove administracije, na čelu sa prvom damom Kler. Radnja se nastavlja tamo gde je u četvrtoj sezoni prekinuta, ali nešto nije kako treba!
“Kuća od karata” (“House of Cards”) je dobar komad pre svega jer je pošten u svojoj nepoštenosti predstavljanja stvarnosti. Od samog početka, kada se naš antiheroj grčevito i bez skrupula uspinje lestvicama koje mnogi žele da preseku, tvorci serije su nam ponudili da zavirimo iza vrata američkog kongresa i senata. Svojevrsnu disekciju aparatusa koji obitava u Vašingtonu i svojim delima stremi ka, protiv ili održava u životu Bele ukućane.
Nije delovalo da je tu bilo mnogo ulizivanja ili ulepšavanja. Pojavljivali su se likovi jasno asocirani na realne političare i državnike. Droga, prostitucija, alkoholizam i bezočno spletkarenje, potpomognuto direktnim obraćanjem Kevina Spejsija publici. Petrov umesto Putina, IKO umesto ISIS-a, kao i mnoge manje ili više poznate afere prepoznatljive su u poštenoj meri poređenja sa događajima iz realnosti. Nekome ko nema uvid u to šta se na Kapitolu i oko njega događa, sve smešteno u scenario bilo je više nego zabavno, jer je održavalo pristojan balans “taman za dlaku (ne)realnije” u odnosu na ono što CNN odluči da objavi.
Strahovao sam da će dostizanjem predsedničke fotelje sama serija izgubiti na sjaju, jer je ostvarena glavna težnja sa samog početka. Prilično vešto, ta težnja je samo mutirala u težnju da se stolica u ovalnom kabinetu zadrži. Pregršt novih likova i situacija koje to žele da osujete nastavio je da sezonu tri i četiri čini taman dovoljno zanimljivijom od očekivanja.
Problem se pojavljuje kada stvarnost zajaše srebrnog metalnog konja, koji u zadnjici ima mlazni motor, a u očima smrotnosne zrake! Tada se dogodi da između prethodne sezone i ove koju imamo priliku sada da gledamo, stoji čitav masiv događaja koji se teško mogu opisati!
Težak je posao danas biti pametan i napraviti dobru seriju, koja optimalno oslanja na realnost, a prikazuje neki umetnički realizam. Ko je u martu mesecu prošle godine mogao pretpostaviti šta će se u decembru dešavati na američkoj sceni?! Plus, ko je mogao da pretpostavi da će na svim mogućim televizijskim stanicama, koje se deklarišu kao “informativne”, biti emitovani sadržaji koji liče na neobeleženu sezonu “Kuće od karata”, napucanu na steroide!?
Sve one ludorije, izrečene gluposti, demonstracije i druga lupetanja, stavljaju besmisao na zlokobno prevrtanje očima Frensisa Andervuda, pa čak i njegovo čisto filmsko guranje novinarke pod podzemni voz! Donald Tramp (Donald Trump) nikoga ni ne gleda u oči, a konferencije za štampu prekida kako mu se ćefne. Izbacuje novinare, a ko zna šta radi kada su kamere stvarnosti ugašene?
Trenutna situacija i razvoj u vrhuški američkog političkog neurokorteksa začinjeni su aferama svih mogućih tajnih službi. Paranoja oko mešanja Rusa u ishod izbora, privatni ratovi i dogovori sa vladama satelitskih država, stvaraju utisak da je neko pročitao scenario za novu sezonu “Kuće od karata” i pokušao da bude duplo luđi, ali i kreativniji!
Tačka gde se radnja nastavlja između sezone četiri i pet nosi specifični mir i spokoj, kakav smo zaboravili da može postojati! Pri tome, reč je o lažiranju i umetničkoj slobodi, taman malo luđoj od one koju nazivamo pravom! Stvoren je neki jezivi miks, svojevrsna mutacija u kojoj se mešaju košmar i java. Zapad je nekada zavitlavao Ruse, na konto holivudskih trikova, da su pokušavali da isprobaju u stvarnosti Džejms Bondove (James Bond) ubistvene spravice, a sada imamo situaciju da zvanična administracija jedne zemlje više liči na ono što bismo trebali gledati na Netfliksu!
Gospodo sa Netfliksa, možda ste imali plemenite namere da zabavite naciju i planetu! Ipak, sada razmotrite da na neki način budete ažurniji i obazriviji u adaptiranju stvarnosti koja je počela da galopira pomognuta raketnim motorima. Taj srebrni pastuv iz očiju riga smrtonosne lasero-fejzere unaokolo. Pobeđeni ste najrealnijim rijaliti programom koji se zove “novostvarnost”.
Dugo očekivana, sezona pet sada deluje kao nedovoljni anestetik, koji treba da zaleči opekotine od metalno-raketnog pastuva, koji urlajući ćifta laserske varnice. Razumem i vas. Ko je znao da će se sve ovo događati, a da ste u pripremama za snimanje sezone doneli scenarije koji sadrže samo dvadeset procenata onoga što je zaista usledilo, neko bi rekao: “Stanite ljudi, pa neće niko poverovati u ova sr*nja!” Možda i neće, ali svedočimo da svi jako dobro gutaju sr*nja realnosti, zabavljajući se više nego dok gledaju Frenka i Kler, kako uz cigaru kuju zle planove.
Danas se fikcija meša sa stvarnim svetom brže i haotičnije nego ikada. Možda je vreme da filmadžije i scenaristi vode svetske vlade? Da horde zamišljenih zombija sede u nekim senatima i kongresima, a da zli Frenk Andervud bude najbolji predsednik Amerike još od Ajzenhauera (Dwight Eisenhower)?
Pričam gluposti. Možda je sve to zbog Rusa! Sigurno su svojevremeno i uspeli da repliciraju neko od tajnih oružja agenta 007 i zato sada mogu da kontrolišu izbore u Americi! Zašto onda ne pretpostavimo da kontrolišu i ovo moje pisanje!?
