Opet sam to izvela
Jednom u svakih deset leta
To mi uspeva –
Neka vrsta pokretnog čuda, moja put
Sjajna kao nacistički abažur,
Moje desno stopalo
Pritiskač za hartiju
Moje lice bezlično, fino
Jevrejsko rublje.
Salvet u kut,
O, moj neprijatelju.
Jesam li užasna?
Nos, očne duplje, svi zubi?
Neprijatni zadah
Nestaće za dan.
Ubrzo, ubrzo će meso
Što grobna ga raka pojede
Kod kuće na meni da bude
A ja nasmejana žena.
Meni je tek trideseta
I kao mačka mogu devet puta da mrem.
Ovo je Treći Put.
Koliko đubreta
Za uništenje svake decenije.
Koliki milion niti.
Gomila što krcka kikiriki
Gura se da vidi
Kako mi odvijaju ruku, nogu –
Veliko svlačenje.
Gospodo, dame,
To su moje ruke,
Moja kolena.
Moguće da sam kost i koža,
Pa ipak ista sam, identična žena.
Prvi put se desilo kad mi je bilo deset godina.
Nesrećan slučaj.
Drugi put sam mislila
Da istrajem i da se više ne vraćam tu.
Njihala sam se sklopljena
Kao morska školjka.
Morali su da me zovu i zovu
I crve da s mene skidaju kao biserje lepljivo.
Umiranje je
Veština kao i sve ostalo,
Ja to izvodim maestralno.
Izvodim tako da izgleda pakleno.
Izvodim tako da izgleda stvarno.
Moglo bi se reći rođena sam za to.
Lako je to izvesti u grobnici.
Lako je to izvesti i ostati gde si.
Ovo je teatralni
Povratak usred bela dana
Istom mestu, istom liku, istom zverskom
Poviku iznenađenja:
“Čudo!”
Koji me obara.
Plaća se
Razgledanje mojih ožiljaka, plaća se
Slušanje mog srca –
Stvarno kuca.
I plaća se, mnogo se plaća
Za reč ili dodir
Il kaplju krvi
Pramen moje kose ili mog odela.
Zato, zato Herr Doktor,
Zato Herr Neprijatelj –
Ja sam vaše delo,
Ja sam vaše blago,
Čedo od suva zlata
Sto se u vrisak istapa.
Vrtim se i gorim.
Ne mislite da vaš trud sporim.
Pepeo, pepeo-
Džarate i mešate.
Meso, kost, ničeg tu nema –
Parče sapuna,
Burma s venčanja,
Plomba zlatna.
Herr Bog, Herr Lucifer
Oprez
Oprez.
Iz pepela
Ustajem s kosama crvenim
I muškarce kao zrak tamanim.
Autorka: Silvija Plat (Sylvia Plath)
