“To je ludi, ludi, ludi, ludi svijet” (“It’s a Mad, Mad, Mad, Mad World”), 1963.
Krejmerova (Stanley Kramer) suluda komedija o grupi ljudi ujedinjenih ciljem da pronađu ukradenih 350.000 dolara reklamirana je kao prvi film koji će korisiti jednoprojektorski Cinerama proces.
Filmovi ove veličine su obično koristili tri projektora pri projekcijama, što je podrazumijevalo da je film projektovan sa tri projektora na tri spojena platna, koja su blago zakrivljena i izgledaju kao jedno, veliko platno. Jednoprojektorski Cinerama sistem je Krejmeru i direktoru fotografije Ernestu Laslu (Ernest Laszlo) omogućio da snimaju na Ultra Panavision procesu. Rezultat je jedna od najvećih filmskih slika koje ćete ikad vidjeti, sa odnosima stranica od 2.75:1.
“Kleopatra” (“Cleopatra”), 1965.
Ovo je jedan od najozloglašenijih projekata u istoriji Holivuda. Kada čujete “Kleopatra”, pomislite na grandioznost, megalomaniju, pretjeranost, i sve je bilo upravo tako. Probijanja budžeta, promjene kastinga, produkcijski fijasko, zamalo su bankrotirali 20th Century Fox studio, a većina scena se morala rekonstruisati i snimati ponovo.
Reditelj Džozef L. Mankjevic (Joseph L. Mankiewicz) i direktor fotografije Leon Šamroj (Leon Shamroy) su počeli snimanje CinemaScope procesom, ali su brzo prešli na tropanelnu Cineramu. Zbog produkcijskih zavrzlama, sav materijal snimljen na Cinerami je morao biti bačen. Nakon toga su prešli na Todd-AO proces.
Trebalo je uhvatiti svu tu megalomaniju i Todd-AO je uradio posao.
“Moje pjesme, moje snovi” (“The Sound of Music”), 1965.
Alpi! Trebalo je uhvatiti Alpe i oživjeti ih svom onom energijom koju posjeduje Džuli Endrjuz (Julie Andrews).
Kultna adaptacija Rodžersovog (Richard Rodgers) i Hamerštajnovog (Oscar Hammerstein) mjuzikla, “Moje pjesme, moji snovi” je snimljen na 70 mm Todd-Ao procesu. Direktor fotografije Ted Mekord (Ted McCord) i reditelj Robert Vajz su htjeli da uhvate širinu alpskog pejsaža, za šta bi im bolji bio širi Super Panavision proces, ali Todd-AO je podržavao šest zvučnih kanala, što ga je stavilo u prednost kad je u pitanju mjuzikl.
“2001: Odiseja u svemiru” (“2001: A Space Odyssey”), 1968.
Kjubrikova (Stanley Kubrick) filozofska svemirska opera se do danas smatra jednim od najimpresivnijih bioskopskih iskustava – blago onima koji su je gledali u bioskopu.
Direktor fotografije Džefri Ansvort (Geoffrey Unsworth) je posudio ideju sa “Lorensa od Arabije” i koristio sferične objektive na Super Panaviosion 70 traci.
Film je prikazivan u Cinerama formatu i projektovan je na veliki zakrivljeni ekran sa šest magnetnih stereo zvučnih traka, sve to u odnosu stranica od 2.21:1.
“Paton” (“Patton”), 1970.
Šafnerov (Franklin J. Schaffner) biografski i ratni ep “Paton”, počinje onim ikoničnim kadrom generala Patona kako stoji na pozornici, ispred ogromne američke zastve i drži govor.
Takvi kadrovi ne bi mogli postojati bez širine 70 mm.
“Paton” je jedan od svega dva filma (drugi je Hjustonov “Biblija: U početku”) snimljenih na 65 mm Dimension 150, koji je bio varijacija Todd-AO 70 procesa i dopuštao je da film bude projektovan na ekstremno zakrivljenom platnu.
Američka zastava, naravno, ne zaslužuje ništa manje od najšireg platna.
