Kažu da snovi reflektuju ono što na javi potiskujemo. Limbo u kome iseckano lebde fragmenti doživljenog ili željenog, ponekada strašnog. Slike koje se sporo formiraju u našim glavama kroz godine. U taj moj limbo sada je zašao i leteći automobil.
Lep i luksuzan raketomobil, sličan onom iz filma “Blejd Raner” (“Blade Runner”). Dok se niz stakla sliva plava kiša, automobilom upravlja Denis Vilnev (Denis Villeneuve)! Pored njega sedi Rajan Gosling (Ryan Gosling) i ćutke posmatra neonske odraze na mokrom staklu. Sada nastupa jedan dosta slikovitiji deo sna. Automobil ubrzava iznad nepreglednog ambisa futurističkog grada, a kiša i otrovni gasovi šibaju po licu ostarelog Harisona Forda (Harrison Ford) i Robin Rajt (Robin Wright). Oni se grčevito drže za konstrukciju raketomobila, trudeći se da ne padnu u ponor.
Sa visoke zgrade u obliku dolara sve to posmatra čovek obučen u kostim klovna. Ima crveni nos i prevelike cipele. Sedeći naslonjen na monocikl, paralelno radi jogu, ispuštajući blesave krike. Trudim se da razaznam šta govori, ali je to nejasno. Odjednom, glas se pojačava i kao preko razglasa postaje jasno da dovikuje vozaču da je neko u automobilu replikant! Automobil se ne zaustavlja, ali kao osa kruži oko ogromnog dolara. Imam osećaj da tapka u mestu i bez uspeha pokušava da otrese ove što vise na spojleru. Klovn se smeje i nešto vadi iz šarene torbe. Na ramenu ima raketni lanser kojim ostvaruje uspešan zahvat na automobil…
Zbunjen i visokog pulsa, u pola noći otvaram laptop da pogledam imena koja rade na projektu “Blejd Raner 2049” (“Blade Runner 2049”) i ponovo gledam trejler, samo da se smirim.
Nevoljno širenje zenica
Dens Vilnev. Pretpostavljam da je fan originala!? Brine me da li će moći da ponese breme koje mu je status prethodnog dela nakačio na vrat. Dopali su mi se njegovi raniji filmovi, a ipak sada snima nastavak jednog od najznačajnijih filmova svih vremena. Da izostavimo šta čovek jede i pije, šanse su velike da će se snaći. Ohrabrujuće je što će u svojim redovima imati i Rodžera Dikinsa (Roger Deakins), jednog od najistaknutijih snimatelja današnjice, preko svega prefinjenog i autoritativnog. Da li će u svetu novog futurizma ovaj legendarni stvaralac imati manevarski prostor da Vilnevu pomogne i po pitanju mnoštva nevidljivih odluka, videćemo. Puls mi malo opada i sada mogu da popijem čašu vode. Sada me svrbi koža pa se češem i nervozno čitam dalje.
Rajan Gosling. Od prezira, preko kovanja u zvezde odmah pored Andromede, ovog čoveka i jeste i nije teško sagledati. Dobar glumac, dokazano lepo osvetljen roze svetlom kroz kišu. Kamenog lica, ali i sa naklonošću ka glumi. Njegov alter ego, koji su renderovali za potrebe trejlera u kompu, dobro izgleda naspram velike piramide. Nema tu mnogo šta da se zameri Rajanu, barem ne na osnovu samog trejlera.
Nema zamerke ni na spektakularne vizije Los Anđelesa budućnosti. Izgleda kao u mom snu, baš kao i retro futurizam, koji se čini da je dosledno nastavljen u estetici. Čak ni Harison Ford, koji kao Dekart (René Descartes) sedi u pustinjski žutoj naspram losanđeleskog plavog ambijenta, nije mnogo strašan, mada imam utisak da bi jednako pošteno bilo da je otpao sa auta i da se samo pominje kao sećanje. Drugi glumci, stroge ribe replikanti i setno babeća Kler Andervud, pardon Robin Rajt. Nemam pojma. Džared Leto (Jared Leto) kao mladi faraon? Ponovo nemam pojma. Uostalom, nije ni važno.
Prošaran moćnim korporcijama, svirepim pravilima i opskurnim likovima, svet “Blejd Ranera” može da izdrži svaku prosečnu futurističku priču i da, poput neonskog odraza, zasvetli u mraku današnjih prevelikih ambicija. Razmišljajući u ovom smeru, puls mi pada na normalu i, zanemarivši ostale sitnice, stajem na tlo stvarnosti, ostavljajući snove i ambicije zajedno sa tricama i kučinama. Brine me samo onaj džinovski dolar i klovn sa raketnim lanserom! Tu mi odzvanja i broj 35! Kao velika holo projekcija iznad klovna lebde trojka i petica. Možda 35 nije bilo dovoljno? Možda je trebalo da prođe 50 ili 100 godina? Da ambicija, čiji miris jasno izvire iz trejlera, usahne i ustupi mesto nečemu… normalnom i fantastičnom. Ponovo gledam trejler.
Dekartov san o jednorogu
Zašto trejler iz jednog tona i niza kadrova u trenutku biva presečen objašnjenjima i najavama velikih događaja? “Ako se to i to desi, dogodiće se…”, “Imaćemo sukob među vrstama, imaćemo apokalipsu, imaćemo propast, imaćemo najezdu pčela ubica…” Ovde se sve raspukne kao balon od sapunice i sve, poput trejlera, dobija opskuran i jeftin ton, obojen mlazom raketnog motora. Počinju scene koje liče na “Loše momke” (“Bad Boys”), a klovn se cereka u visokoj frekfenciji.
Je li to šlihtanje publici, koja je navikla da sve gleda u 700Hz? Visokofrekfentne klince neće niko zadovoljiti time, o moćni klovnu. Oni govore drugim jezikom, koji nije blizak “Blejd Raneru”, osim ako ih roditelji i kućno vaspitanje nisu privoleli da vide, upiju i shvate lepotu istinske fantastike. Ne snima se ovaj film za njih, već za njihove matorce, poklonike kulta.
Znam, znam, znam. Sve ima veze sa tom prokletom kutijastom kancelarijom (boks ofis) u podnožju zgrade u obliku dolara. Jebala vas kutija i karte. Originalni “Blejd Raner” nije bio prevrtač rekorda zarade. Zato i jeste tako prokleto dobar. Svi, uključujući i onog što sada nosi klovnovsko odelo i raketni bacač, sedeli su i pravili film da sami budu zadovoljni, a ne da zadovolje ono što je na papiru napisao marketing sektor. Beži sa tog mokrog krova dok se nisi prehladio, klovnu. Na ovo klovn odgovara sa razglasa.
“Napravite proizvod koji…”
“…će se dopasti muškoj, ženskoj, bespolnoj publici svih socijalnih slojeva, raspona godina od 7 do 177, uključujući i Neksus replikante koji rade na utovaru municije, ali i jednoroge koji sada rade kao prodavci karata! Tako biti mora! Tako zakon Los Anđelesa 2017. nalaže.”
Nema šanse! Ne znam da li i dalje sanjam ili snužden sedim na krevetu, ali jednorog trči kroz reku na ulici ispred prodavnice za karte i u strahu njišti. Pobegao je. Iz roga mu izbija svetlost duginih boja, koja se pretvara u slova: “Ma šta ko rekao, idite i pravite film za sebe i svoje zadovoljstvo, pa ako sve to dovoljno želite i ako Orion stane u pravu poziciju, rodiće se kult koji će neko ispratiti, možda!” Sa nevericom gledam i razmišljam. Možda je jednorog u pravu, a možda i ne, ali to je uglavnom tako, barem što se drugih stvari u životu tiče.
Klovn na krovu to ne čuje. Drži lanser i auto na nišanu, a iz velikih cipela mu ispadaju dolari! Sada pored njega vidim poveći kovčeg označen kao BR2049. Vetar raznosi mokre novčanice po krovu, a klovn u panici ostavlja lanser i brzo sakuplja prosuti novac. Počinje da ih trpa u sanduk. Pusti, bre, te papiriće. Makar one koji ne mogu da stanu u kofer BR2049. Njih uhvati sa nekim drugim projektom. Kao da me čuje, klovn se zaustavlja. Besno posmatra i odlučno uzima lanser u ruke, ispaljujući raketu koja odlazi u mrak. Kraj sna.
Na javi
Narednog dana razmišljam o čudnom snu i buđenju u gluvo doba noći. Ovaj film će se roditi. Rodiće se živ i zdrav, jer sve babice koje učestvuju su već proslavljene kao one koje ne ispuštaju decu na pod. Možda je problem što ih ima previše, ali kod filma to nije nužno problematično. Zašto onda imam nepogrešivi osećaj da će film umreti, izdajući sve one ljude koji su formirali svoj ukus na bazi njegovog prethodnika? Možda zato što i reditelj i glavni glumac u intervjuu pre filma jasno kažu da su spremni da žive sa tim ako film ne bude hit?
Ako su tako lako i unapred odustali od statusa hita, tako mogu da odluče da odustanu i od statusa kulta. Kažu, ipak je to sve pod nekom velikom senkom. Senkom jedne legende, ili zgrade u obliku dolara.
