“I like Captain Solo where he is.”
Jabba the Hutt
Uvek sam uživao u moćnoj mudrosti velikog Džabe Hata. Nekako sam se sa kombinacijom tuge radovao pobedi predstavnika sila dobra. Ravnodušnost prema zapaljenoj Džabinoj barži u moru dina i ne daleko od mesta gde prebiva moćni Šarlak rezultat je podeljenih emocija. Sola su odledili, OK, ali moćni intergalaktički gangster skončao je uprkos svom neodoljivo-odvratnom šarmu. Ovom prilikom citiram moćnog Hata, otpornog na sve vrste džedajskih trikova sa umom.
“Volim da Kapetan Solo ostane tamo gde jeste. Ha ha ha ha ha.”
S obzirom na to da je iza ovog citata takođe citirani smeh, kao predstavnik publike biću surovo pregažen smehom neke akaunt multi vers menadžerke, zaposlene u Dizniju (Disney). Neke koja će svojoj ofis spejs asistentkinji naložiti da joj aplouduje riport sa PPM-a i vorldvajd akaunt brejkapa na mejl. Tamo će ta nabeđena znaiša, nosačica diplome međunarodnog i lobotomiranog menadžera, velikom Mikiju Mausu saopštiti da je film “Han Solo” zaradio dva kvadriliona republičkih kredita i nije ni važno koliko američkih dolara! Izbačeni su iz opticaja od kada je Teksas proglasio nezavisnost.
Kapetana Sola odvode u karbonitni zamrzivač
Odvode ga polako. Ruke su mu vezane. On se naginje prema svom kockarskom prijatelju i pita šta se događa. Odgovora nema, jer ispred njih ne stoji instalacija za karbonitno zamrzavanje, već stoji gubilište, na kome će lik i delo omiljenog našeg odmetnika nestati u vakuumu spoljnog prstena Galaktičke Imperije. Tim odredom smrti ne zapoveda Lord Vejder. Njegovi ciljevi bi bili jasniji, volšebni i ukrašeni tamom sita. Odredom zapoveda gomila retarda, koji nemaju predstavu šta rade, ložeći se da je upravo suprotno.
Eskalacija ludila
Kada sam bio mali, upoznao sam Sola. Fini momak, frizurica, opušten. Loče u kafani u Mos Ajzliju i pogađa poslove. U dugovima do guše, sa svojim vernim pratiocem i kopilotom Čubakom bira posao koji bi mu razrešio poslednji neuspešni dogovor sa lokalnim Hatom. Kuražni Grido, osrednji lovac na ucene, pokušava da iskoristi priliku. Tvrdeći pazar, Grido popije laser baš u trenutku kada naivno pripreti staroj Bitangi. SJAJNO.
Ali, moralna shematika, zahtevala je da se na ovaj događaj napiše amandman. Ne, zapravo ne amandman. Već da se ispravi istorijska nepravda. Sola vole deca. Vole ga i odrasli, vole ga i majke, žene i devojke. Ćerke, babe i dede. Svi ga toliko vole, jer on voli princezu i “malog” Luka i mnogo je dobar, a dobri ne pucaju prvi. Menjaj scenu! Solo je opalio,tek kada je Grido pokušao da opali! Znate nije Solo loš pirat i švercer, on je dobar pirat. Pošten i moralan. Provocirao je Grida, a onda… onda je govno upalo u ventilator i razletelo se po svima nama.
Idemo dalje
Kometare na dalje korekcije scene “ko je pucao prvi” neću navoditi. Ne želim navoditi ni ponovno proživljavati oceubistveni kraj velikog švercera heroja cele galaksije. Želim samo da podvučem da se svima nama prilično crno piše, s obzirom na to da vesti koje stižu sa “Neimenovanog Han Solo” projekta nisu očaravajuće. Istina je da su zastrašujuće. Jezive. Lede krv u žilama. Kvare kompjuter za hipersvemirski skok i smrde kao izmet od bante.
Šarena laža
Kada je najavljeno da će se između redovnih i nikada potrebnih nastavaka sage snimati spinovi, roštilj je još uvek mirisao pristojno. Posebno nakon “Odmetnika” i relativno ukusnog paprikaša koji je Dizni spravio od bambijevih repova i noktiju Pepeljuginih polusestara. Ipak, filmadžijskim okom gledano, i tu je bilo nekih nevidljivih manevara. Film je vrlo ozbiljno dosnimavan i premontiran. Muzika je gotovo sasvim prekomponovana, a ovo je ono što znamo!
Ta poslednja serija teških izmena nastupila je u haosu, i to u poslednjim danima pred zakazanu premijeru. Znam da se filmovi završavaju, nekada burno, nekada godinama. Neki se ne završe nikada, a druge završe drugi reditelji, montažeri ili producenti. Po sili zakona ili sili ljudske smrtnosti. Ali…? Pa to je “Rat Zvezda” (“Star Wars”). Popkorn fantazija i predivna sapunica. Teške umetničke vizije, zaljućene politizovanom angažovanošću, NE! Nije to! Nisam čuo da je neko vraćao “Dinastiju” (“Dynasty”) ili “Beverli Hils 90210” (“Beverly Hills, 90210”) u fazi montaže na 35% dosnimavanja!
Diznilend lolipop = 35.99$
Umoran sam i sam od razmišljanja na ovu temu. Razumem profit kao cilj, razumem da treba platiti glumce. Ali, zar u taj kazan ne može da upadne i neki solidan autor koji zna šta radi? Neko ko će za te milione koje uzme da sedne, napiše, prepravi i popravi lepo napisan tekst. Da odabere glumce. Da snimi probne scene sa i bez kostima. Da proveri scenografska rešenja, da proveri kostimografksa rešenja. Da sve to spakuje u nekoliko pdf-ova i prezentuje bordu lobotomiranih, koji ništa od toga ne razumeju, ali znaju da film mora zaraditi. Da ubedi asistente i pomoćnike lobotomiranih da je u pravu i da će sve biti u redu.
Tek nakon toga i svih tih Ajfonom snimanih proba ili onih snimanih filmskom kamerom i osvetljenih, i nalickanih i provučenih kroz sve kompjutere i filtere, i kolor grejding i sve ono što treba i ne treba. Neko tek tada kaže “MOŽE DA SE SNIMA”! I snimanje krene. I sve ono što je nacickano, i nalickano, i nacrtano, i precrtano i dizajnirano se snimi, i sredi i vidi, zatim izmontira ili pogleda u bioskopu. Ljudi, pa ne pravite film iz nule, o tom univerzumu se toliko zna, a sve generacije koje na filmu rade znaju kako smrdi prdež iz Republike, pardon Imperije. Ili svi znaju svoj posao, a lobotomirani marketari Diznijeve komercijale imaju tu večitu sumnju da baš njih neko hoće da zezne. Da ne mogu da kupe 200 kuća sa bazenima, nego samo 90.
Strašni sud nekompetentnih glupaka
Ovo me podseća na poslove koje sam mnogo puta radio. Stigne tako reklama do postprodukcije. Mozgalo se. Sto puta klijenti gledali sve. Razmatralo se u kokošinjcima, i kafanama, i svuda i naširoko. Sledi pitanje dan pred emitovanje. “E, izvini, a je l’ možeš da promeniš boju majice u zelenu?” Gledam i ne verujem šta me pitaju.
“A zašto?”
“Pa, znaš, snimamo reklamu za banku kojoj je zaštitna boja zelena, i ljutiće se što majica nije zelena! Znaš!”
Vidim pred sobom finalno izmontiran spot, u kome glumac nosi crvenu majicu!? Tada mi dođe da se naglas pitam da li su tokom snimanja promenili klijenta ili je trebalo da promene lanac mozgova koji su dopustili da za glupavu banku sa zelenim logom glumac našepureno nosi majicu vatreno crvene boje. Marš na pijacu da prodajete paprike, ali trule, koje niko neće da jede. Niste za bolje.
Ljudi, filmovi su zajebana rabota, i pored svih priprema, koje se ne ogranizuju da bi ekipa flertovala međusobno i odsustvovala iz topline doma, već da bi se što je moguće više problema predvidelo i rešilo. Đavolja rabota pravljenja imaginarne istine uvek nosi rizik. Slatki rizik kockarskog tipa. Kada kuglica na ruletu stane, ne možeš da promeniš mesto na koje si stavio ulog.
Razvoj sa novim ratozvezdanim filmom, u kome će Han Solo izgubiti život mnogo pre nego što ga ubije žvalavi izdanak iskomplekisranog sina, jeste ovaj film. Sudiće mu Ron Hauard, Daneris Tajgerijan, Miki Noks i Miki Maus sa crvenim očima. Otpustili su dva reditelja. Nisu se slagali oko umetničkih vizija. Solo se zapravo ne zove Solo!? Da se ne zove Henri Džons Junior!? Znate kako se zove! Zove se “nasmejani derlan tupavog pogleda”, koga Dart Vejder može da oseti na devet parseka i spali sa dva pravilno upućena medihlorina!
Da bar Solo nije preživeo karbonitni ledomat. Barem bi ostao poznat kao najveći intergalaktički šmeker i bitanga koja je, DA, upucala Grida da ovaj ne bi upucao njega! Šmeker koji je dobacivao mnogo više nego što iko od njih razume.
Večna slava dobri Kapetane. Nećemo te zaboraviti. Svoje mučitelje ćeš sresti u paklu. Brine me što će u tvoje redove saterati i druge junake koje volimo. Govorka se o Obi-Van Kenobiju! Snalazite se u večnoj vatri zajedno, potražite i Vejdera, on vam svakako može pomoći! Ali… možda je ovaj serijski lament preuranjen. Prvo sa čime se moramo suočiti jeste grupnjak koji se zove “Poslednji Džedaj” (“Last Jedi”).
Za kraj, ta čuvena rečenica:
LEIA
I LOVE YOU!
HAN
I LOVE YOU Harrison's line: I KNOW!
