Vremeplov zaista postoji! Ovo izgovaram pri čistoj svesti i zdravoj pameti, samo da se zna. Pošto nisam vičan da objasnim princip funkcionisanja, izbegavam tehnikalije, zadržaću se na tome kako sam do zaključka došao. Komplikovano je svako razmišljanje o vremenskom petljanju i verovatno vodi do destrukcije jedinstva vremena i prostora, ali, da ne brbljam više – dokazi su nepogrešivi. Definitivno je nekakav klon određenog čoveka, poslan iz budućnosti. Stigao je u prošlost tj. našu sadašnjost, da ubije svoj original. Ne samo to, jer jedna individua, više ili manje, ne pravi značajnu razliku. On je poslan da se umesto originala infiltrira i posere po svemu što je ovaj original stvorio kao naš savremenik. Sličnost je maestralna, gotovo zapanjujuća, pa sve dobija perverzan prizvuk infiltratorsko-mehaničko-kibernetsko-organskog-vremeplovnog samoubistva!
Dragi čitaoci, njegovo veličanstvo Džejms Kamerooon, infiltrator-samoubicaaa iz budućnostiii!!!
Ko je on? Šta je on?
Zaslužan za ostvarenja koja se pamte, kako po popularnosti, tako i po rezultatima sa blagajne. Nastavak “Elijena”, pa ahm… film o robotu iz budućnosti koji dolazi da ubije majku budućeg vođe pokreta otpora, pa još neki tamo filmovi pod vodom i onda ponovo film o robotima koji dolaze iz budućnosti da srede stvari u sadašnjosti. Sve ukrašeno spektakularnim potonućem u dubine okeana u kojima je delovalo da je Kamerun konačno pronašao Mir (naziv podmornice koja je snimala olupinu Titanika). Kada je čovek izašao iz vode, možda od silnog odsustva bojenog spektra, rešio je da naredni film napravi sa sasvim plavim likovima?! Dobro, dogode se i “Štrumpfovi” ponekada, ali Kameron ipak svoje bogatstvo stiče, poštenim kvalitetom i usled vernosti publike. Uživajući u njemu povremeno se povlačeći da pripremi novi projekat. Priča se da je viđen da traga za olupinom Bizmarka, bojnog broda iz Drugog svetskog rata. Možda će krenuti u ekranizaciju događaja vezanih za čuveni ratni brod? Ne, ne, ne! Sve to neverovatnim spletom okolnosti pada u vodu.
20. septembar 2017.
Kameronov život u kome istražuje okeane, poremetio mu je mnoge privatne konce. Sve njegove partnerke su se žalile da se radije igra sa džojsticima podmornica, nego sa njima! Izgleda da to i nije bilo tako loše, jer takav izolovani život, dobro ga je skrivao od zajebanih ubica koje vrebaju iz budućnosti. Dugo odbacujući to kao nerealno, verovao sam da ljudi u Americi gladuju za profitom ili možda vole taj masni egocentrizam, više nego ostatak čovečanstva. Sada znam da sam se prevario. Iz budućnosti zaista dolaze horde “nas” i menjaju realne nas, povlačeći sumanute i destruktivne poteze. Tu upravo leži istinska zavera. HAARP-ovi i teorije prašenja iz aviona su pokušaj obmane za babe koje ionako niko ne sluša. Za to vreme, dok babe pričaju: “Ima sine tamo neka zavera…”, mladi se lickaju i postuju fotke na Instagram, a paklene sile iz budućnosti sintetišu replike uticajnih ljudi i šalju ih među nas. Ta sudbina je zadesila i divnog Kamerona. Jednog dana, izađe On iz podmornice pod imenom Mir i vidi sebe pred samim sobom! Lep, zgodan i neukusno obučen, stoji Kameron i gleda samog sebe. Šok uzima maha i pita se on da li je moguće ili je to proizvod votke iz brodskog bara! Sevne smrtonosna oštrica, a Kameron-mesnata-kesa se skljoka u bari krvi, dok njegovo mesto zauzima sintetizovani endoskelet sa rukama od tečnog metala! Naravno, niko od prisutnih ne primećuje razliku.
Samoučeći mikroprocesor
Tumara ta zla mašina među mesom, izvršavajući složene nizove nula i jedinica. Nema kod nje organskog pristupa ili emocija. Neki vojnik nekada reče da se sa mašinama ne možeš cenkati ili rezonovati. One ne osećaju kajanje i ništa, ama baš ništa ih neće zaustaviti dok ne ispune svoj cilj. Samoučeći su to mikroprocesori, napredno napravljeni, ali… bez vrline i analogne gradacije. Tumaraju po adresarima svojih raskomadanih domaćina pretražujući stare telefone prijatelja i bivših žena, jer tako se dodatno dodatno infiltriraju. Teško ih je otkriti, ali možda još teže u sve to poverovati. Čovečanstvo je već na izmaku snage, a šteta raste iz dana u dan. Sa osmehom, mašine se cerekaju na svoj binarni način i posmatraju kako su nekada, ljudski vizionari zaista predvideli da će se ovo dogoditi. Da će vremeplov biti otkriven i da će neko ili nešto poslati svoje falange u prošlost da izbodu razum, kreaciju i sve ono što preti da ugrozi apatično jednoumlje u budućnosti. Preostali normalni ljudi će gledati u zapaljenu vatru u starom televizoru i jecajući čekati glad ili metalne gusenice da dođu po svoje. Terminatori su te mašine. Određeni da eliminišu buduće pretnje svom novom centralnom sistemu, kako god da se on zvao. Da unesu nemir i besmisao. Da istupe oštrice razuma i potencijalnog otpora koji se odatle može pokrenuti.
Nisu te mašine blesave!
Kako i da budu, ipak dolaze iz budućnosti. Znaju što i mi i ponešto više. Znaju da je prvi korak da se naviknemo na zvuk alarma u noći i da dopustimo da se utopi u kakofoniju civilizacije. Obesmisliće sve, a onda početi zatiranje istine o sebi. Evo, na primer, novi, robot Kameron, već to radi i to vrlo dobro! Oprao je ostatke svog “originala” i bacivši ih ribama u more, zauzeo njegovo mesto. Povlači poteze koje bi samo Terminator, robot ubica, povukao. Pretura po imeniku svojih bivših žena i poziva ih da dodatno obesmisle i sebe i njega i Terminatora i Saru Konor i Kajla Risa i robote i budućnost i prošlost i strah i sumnju, čak i vatru u razbijenom televizoru. Najavljuju nove ributove i nove nastavke, ali sa starim likovima i glumcima, matorim i ubogim, istrošenim do granice besmisla! Jebu nam sve po spisku, a mi… mi zevamo kao telad u šarena vrata i čekamo šta će da se dogodi! Psi laju i upozoravaju da nešto nije u redu. Živim tkivom su prekriveni roboti ubice! Ne vredi, niko ne čuje i svi bleje u svoje Instagram naloge. Za to vreme Skajnet mućka svoje digitalne ganglije i cereka iz budućnosti. On je davno odlučio našu sudbinu u nanosekundi.
Snima se nastavak “Terminatora” 2, 3, 4, 5, 6 (!)
