Tokom dvehiljaditih, zaustavlja me saobraćajac. Na pitanje čime se bavim, unapred prevrćem očima i kažem da snimam filmove. Ozaren nebeskim svetlom, policajac mi vraća isprave i komentariše uvereno:
“E moj druže, ala ti karaš one silne glumice!”
Belo ga gledam, a onda skontam da… Nije ni bitno. Odlazim bez kazne i smejem se kiselo.
Za ljude bliske filmskoj branši, normalno je da se iz prekomerno provedenog vremena sa ekipom izrode ljubavne afere kraćih i dužih trajanja, sa manje ili više skandala. U takvom rasporedu, normalno je da jednosmerno-ucenjivački odnosi zlokobno lebde u vazduhu, prateći ovu sferu delanja možda više nego bilo koju drugu! Podigla se silna prašina, ali nekako jednovremeno sakrivajući prave dimenzije problema.
Iz Tvitera (Twitter) izviruće seksualne afere, koje lome već slomljenu kičmu Harviju Vajnstinu (Harvey Weinstein), zapušile su sve kanale informisanja i u prednji plan stavile učmali holivudski moralizam, koji se inače hladi u frižideru. Pored nesretnih žrtava, koje ohrabrene dele svoja bolna iskustva, otvara se tema mobinga i seksplojtejšna u centru filmskog zbivanja.
U nedavnom intervjuu, Kristen Stjuart (Kristen Stewart) je navela da je više puta spasila ženske koleginice od seksualnog maltretmana. Kristen je pomenula i napade direktora fotografije na asistente iz samog sektora kamere, koji od nekada ekskluzivno muškog postaje sektor u kome ime devojaka! Uzimajući u obzir progresivnost sredine i humanog društva uopšte, polna podela u ovom slučaju nije presudna, jer u aktuelnom slučaju zavisi samo od napadačevih afiniteta. Ko zna, možda postoje i obrnuti ili unakrsni primeri?
Za svaku pohvalu je Kristenina hrabrost da zaštiti svoje koleginice, ali… niti je Vajnstajn prvi, niti je poslednji uznemiravač, ucenjivač i eksploatator. Njihove se teritorije ne protežu samo oko šou biznisa, iako, zbog prirode ludila koje prati ovaj svet, svaki pristojan saobraćajac od Los Anđelesa do Sopota misli da je tako. Ipak, ne treba zaboraviti sve one besprekorne zgrade koje zlokobno sijaju u noći. One u kojima se vode berzanske politike, pravni sporovi i gde samozvana elita sedi i nešto razmatra! Gde kravate i sive suknje, strogo podešene do kolena, sakrivaju tajne, i gde Tviter ne sme ni da prismrdi. Svaka sredina u kojoj neko ima kontrolu, a neko drugi nešto bezrezervno želi, isklizne u korist koju diktira moćnik.
Harvi Vajnstin je sociopatski nasrtljivac, kakav se mota oko svake kafane na svetu. Proporcionalno novcu u džepu i moćima, poluga kojom mlati porasla je toliko da je to već predugo glavna vest u Holivudu. Neću nagađati tačnu dijagnozu, jer siguran sam da će mu najbolju dodeliti javnost. Samo ću dodati da on nije ništa više nego neko ko je rešio da postavi poziciju u službu sopstvenih afiniteta.
Brzo postaje jasno kako stvari funkcionišu u Los Anđelesu i na sličnim mestima. Dominacija ponude nad potražnjom pretvorila je tržište u ljudsku klanicu, gde je veća cena bifteka, koji se dovozi hladnjačama, od svežeg humanog mesa, koje samo dolazi na međunarodni aerodrom. Sve to prekriva roze omotač večnog zalaska sunca i žurki u baštama otmenih vila, gde svi bosi hodaju po travi, smeškajući se i gacajući po krvi. Ako malo bolje pogledate, ne ujedaju se oni samo međusobno, već u narednom trenutku možete ih zateći i kako sami sebe proždiru, ako neko moćan poput Harvija kaže da tako treba! Moralu nije mesto uz eliksir uspeha, po koji se na ovakva mesta inače odlazi!
Na mnoštvu sastanaka koje sam imao po filmskim kućama, pored interesovanja za moje profesionalne reference, neretko sam upitan o religijskim ubeđenjima i veroispovesti, seksualnoj orijentaciji, a jednom i direktno: “Da li se Holokaust zaista desio?!” Naviknut na nebulozne priče sa domaćim filmadžijama, koje sežu od toga da “neko nekoga vozi(o) u gepeku” do vrdanja na svaki način da se mazne kinta, ipak me niko na prvom sastanku nikada nije pitao da li sam gej, pravoslavac ili da li mislim da je Ajhman (Adolf Eichmann) stvaran!
Sve to se dešavalo bez utvrđenog obrasca i u veoma prijatnim razgovorima, načelno o filmu i poslu. Ljudi sa kojima sam se sastajao su manji od Vajnstina i verovatno pripadaju kategoriji koja umukne kada se pojavi neko poput njega. Razmišljajući još onda, prošlo mi je kroz glavu šta sve može da se doživi na ovakvom mestu, a u tom trenutku iza sebe imam više od 30 godina života, i to u Jugoslaviji/Srbiji, gde sam preživeo kao samostalni umetnik, što nije malo.
Brza je to sredina i sa kliznim pravilima, osim jednog. Ono glasi da nikome tamo niko nije lep i drag, ako ne može od njega nešto da otme! Lova, pička, kurac, bubreg ili samo duša. Dobija se bonus za čitav paket, a onda idemo dalje do novog meseca i nove kirije.
Toga nisu pošteđeni ni likovi prve kategorije! Oni su možda još u većem sranju, jer kirije su veće, a ulozi rizičniji, još ako su već prodali nešto od navedenog, više nemaju aduta. U prilog govori potreba mnogih da se operu od bilo kakvih saznanja! Pre se može naslutiti da su svesno odabrali da ne ugroze svoju karijeru, što neki labavo potvrđuju. Skot Rozenberg (Scott Rosenberg), scenarista, tvrdi da su svi znali šta se događa, ali su zbog svojih karijera okretali glavu.
Sada, kada je na Vajnstina poleteo kamen, svi se upinju da istovare kipere šuta iz džepova i zatrpaju ga, a da li je na Vajnstina pao jedan kamen ili dvesta kubika, svejedno je. Njega će ubiti i precizan pogodak iz praćke. One kojima to treba da bude upozorenje boli uvo, jer nisu oni, nego je Vajnstin! Izbaciće ga iz Akademije, iz gilde i iz piramida moći, uz tvitersko snebivanje. Šliceve će držati neko vreme zatarabljenim, do prve prilike kada se prašina slegne.
Harvi Vajnstin je stara vest i proširivanje liste njegovih žrtava, sa dva tuceta na četiri tuceta, smrdi! Novinari, istražitelji i pošteni snebivači bolje da se usmere na aktuelne situacije. Neka tvitnu nešto što su videli, čuli ili nedajbože doživeli. Tako možda neko izvuče neku korist od svog tog digitalnog šuta, ili ipak možda ne. Možda treba beskrajno prosipati po aktuelnim i zastarelim događajima. Time se lepo održava utisak finog moralisanja, ali i stvara neprozirna zavesa za ostale monstrume.
Ovoliki broj slučajeva, ne pravi od Vajnstajna gargantuansko čudovište. On je sebe predstavio prvim slučajem. Cifre u ovom slučaju boje široku sliku u kome su jednako problematični i oni koji se oglušuju o ono što vide, ali i nesretne žrtve! Nije ni čudo što me policajac pitao to što me je pitao. Za sliku o vrsti, cela vrsta je odgovorna. Pitanje jeste ko i kada treba da uputiti taj precizni pogodak, koji će odstraniti predatora? Stara dobra panduracija? Ne verujem! Svuda okolo su neki njihovi, koji ustaljeno koriste slične poluge moći. Prijatelji iz Trampovog (Donald Trump) kluba kravata već upumpavaju novac u Vajnstinovu firmu, jer je šteta da propadne. Možda će je i kupiti, prefarbati i preimenovati u Majnstin!? Kolege iz posla? Verovatno postoji još ljudi kao Kristen, ali mnogo je više onih koji će tiho i okrenute glave zagaziti u baru krvi, nadajući se da će ih sudbina poštedeti.
Postepeno, sve nastale neravnine prekriju tiho padajući dolari, sa kojima se mora i bez kojih čovečanstvo još uvek ne ume. A žrtve? Žrtvama ostaje da se brane same, a najbolja karta je kao protiv kafanskog nasrtljivca. Vrela voda iz kuvala u lice! Tegla (objektiv!?) u potiljak! Makaze u oko i buka na sav glas. Ne, ne propagiram nasilje, samo razmišljam filmski, a uz to su sve ove metode primenjive od kafane, pa do mesta gde (ahm!) ima pregršt morala!
Naslovna fotografija: Wikimedia Commons
