Jasno nam je da već i ptice na grani znaju da smo na Küstendorfu, i da, ovo je još jedna priča o ovom festivalu. Međutim, ova je malo drugačija od dosadašnjih izvještaja koje smo vam pisali, jer smo se dali u istraživanje.
O čemu se tu zapravo radi?
Koncept Küstendorfa je ono što ga čini posebnim, a nas je zanimalo koliko se koncept i početna ideja zaista realizuju.
U slučaju da vam nije poznato, inicijalna ideja ovog festivala jeste da je to jedini festival na svijetu gdje je moguće (čak i poželjno) da se poznati i uspješni režiseri druže sa onima koji imaju potencijal da to postanu. Konkretno, ove godine, gosti festivala su bili uspješni i poznati poput Paola Sorentina (Paolo Sorrentino), Rubena Ostlunda (Ruben Östlund), Paola Viljalune (Paolo Villaluna), Mihaela Roskama (Michaël R. Roskam) i Stefana Komandareva (Stephen Komandarev). Pored njih, tu su bili režiseri i članovi ekipa koji su snimili filmove koji su se našli u takmičarskom programu festivala.
Dakle, uslove za ostvarenje ove početne ideje imamo, ali koliko je ta ideja zaista sprovedena u djelo?
Da bismo došli do te informacije, popričali smo sa nekoliko takmičara i pitali ih o njihovim utiscima o konceptu i realizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala Küstendorf.
Prva osoba sa kojom smo razgovarali je Elad Primo, režiser filma “Pripitomljeni vuk” (“Domesticated Wolf”). Njemu ovo nije prvi put da je na festivalu, jer se i prije nekoliko godina takmičio, svojim prvim kratkim filmom “Playground”.
Kada je čuo za Küstendorf, Elad je bio u fazi potpune oduševljenosti Emirom Kusturicom i njegovim filmovima, jer je to bio režiser koji je radio filmove potpuno drugačije od onih na koje je on navikao.
“Nisam mogao da vjerujem koliko je festival fantastičan, dok nisam došao ovdje. Shvatio sam da sam na zaista posebnom mjestu”, rekao je Elad.
Pričajući o svom ovogodišnjem iskustvu, rekao je da je ono što se promijenilo – on sam. Stvari vidi drugačije, a potrebno mu je i mnogo više sna u odnosu na vrijeme kada je prvi put posjetio festival.
Što se tiče konkretnog pitanja da li je ideja festivala sprovedena u djelo, Elad je imao i konkretan odgovor.
“Da, mislim da su to i postigli. Danas sam prišao bugarskom režiseru i spomenuo mu moj projekat i moje bugarsko porijeklo, te se nadam da ćemo kasnije sjesti i porazgovarati o tome. Mislim, nije lako. Ja ne bih prišao nekome samo da se fotografišem sa njim i kažem mu da ga obožavam, ali da imam konkretan projekat, za koji mislim da bi on mogao da mi pomogne da razradim, prišao bih. Potrebno je mnogo hrabrosti ili alkohola, ali da, mislim su zaista postigli ono što su htjeli”, iskren je Primo.
Sa druge strane, Jurun Kjers (Jeroen Kiers), direktor fotografije filma “Amor”, ne dijeli njegovo mišljenje.
“Nisam siguran. Imao sam prilike upoznati ove filmaše u takmičarskom programu, ali nisam upoznao nikoga od velikih. Stigao sam u srijedu, a tada su Sorentino i Ostlund već otišli. Naravno, tu je i Roskam, koji je održao odičnu radionicu, ali nisam imao prilike da ga upoznam. Bio sam na jednom drugom festivalu gdje su organizovali masterklas sa nekim velikim facama i mislim da je to bolji koncept“, rekao je Jurun.
Sa druge strane, oduševljen je kvalitetom takmičarskog programa i generalnim ugođajem na festivalu.
Takmičarka iz Srbije Milena Grujić smatra da je dobro što se veliki režiseri mogu upoznati u opuštenoj atmosferi, u kafiću, tako da je pritisak mnogo manji. Sa druge strane, Nikola Vučinić smatra da je fantastično što je festival prilika da se nešto nauči od najboljih svjetskih režisera, bez obzira na to da li će se ukazati prilika da se upoznate sa njima lično.
Sumirano, mišljenja su podijeljena. Možda je hrabrost ono što razdvaja one koji smatraju da je koncept uspješno realizovan od onih koji ne dijele to mišljenje.
Jedno ostaje sigurno: kao i svaki drugi festival ovog tipa, Küstendorf pruža priliku da se upoznaju filmaši koji imaju potencijal da postanu veliki – da se upoznaju međusobno, a i da ih publika upozna – i to je ono što je bitno. Jer, neki od njih će se naći u poziciji poznatih i uspješnih režisera, koji mogu da rade na uklanjanju barijera, bilo da to rade na način na koji to radi Kusturica svojim festivalom ili da pronađu način koji njima odgovara.
Naslovna fotografija: Sonja Savić / Bosonoga.com
