Patris Baumel (Patrice Bäumel) je svjetski poznat DJ i muzički producent koji trenutno boravi u Amsterdamu. Bio je dugogodišnji rezident poznatog amsterdamskog kluba Trouw, vodećeg na listi klaberskih lokacija Evrope.
Trake Patrisove produkcije, kao i njegovi DJ setovi, odišu energijom i avanturističkim duhom, kreirajući zvuk koji ispunjava um i tijelo. Svoj zvuk naziva “tehnom za odrasle”, a trake poput “Roar”, “Mike Tyson” ili skorije “The Woods” su odlični primjeri te filozofije.
Poznat je i po tome što je autor nekih od najljepših remiksa u sferi elektronske muzike, a ove sedmice gostuje u Bosni i Hercegovini, na Festivalu 84, kao jedan od hedlajnera.
Nama je ovo poslužilo kao odličan izgovor da sa njim prebacimo koju, ispitamo ga o festivalu, o tom njegovom tehnu za odrasle, kao i prvim susretima sa elektronskom muzikom. Imamo insajdersku informaciju da je Patris jedan veoma kul lik i da za svoj set na Jahorini sprema nešto fantastično.
BOSONOGA: Motivacija iza ovog razgovora je, naravno, Festival 84. Da li Vam se sviđa koncept festivala, to što je na planini i šta očekujete od njega?
PATRIS: Zaista ne znam šta da očekujem, znam samo da se održava tamo gdje su se održale Olimpijske igre 1984. godine, pa se nadam da ću vidjeti malo tog šarma osamdesetih.
BOSONOGA: Da li će lokacija festivala uticati na Vaš set u bilo kojoj mjeri ili je ipak sve do publike?
PATRIS: Budući da nisam vidio lokaciju još, pripremiću se za nekoliko različitih scenarija. Mogao bih se pripremiti više za neku rejv žurku i onda doći na lokaciju i shvatiti da ljudi žele nešto malo dublje, pa bi moje pripreme bile uzaludne. Zbog toga obično spremam nekoliko različitih scenarija, ali volim i da improvizujem mnogo kada sam tamo. Bitno je i šta pušta DJ prije mene, kakva je publika i slično, tako da plan pravim kada dođem na lokaciju.
BOSONOGA: Postoji li neko istorijski poznato mjesto koje biste voljeli pretvoriti u festivalsku lokaciju?
PATRIS: Bilo gdje na svijetu?
BOSONOGA: Da, što da ne.
PATRIS: Mislim da bi piramide u Egiptu bile fantastično mjesto za festival.
BOSONOGA: Ovo Vam nije prvi put da nastupate u Bosni i Hercegovini. Kakvi su Vam utisci sa nastupa u Sarajevu?
PATRIS: Mnogo mi se svidjelo, jer možeš vidjeti istoriju. Toliko je snažno i teško. Na mene je ostavilo jak utisak to što se može vidjeti toliko rupa od metaka na zgradama. Još uvijek se mogu vidjeti posljedice rata i teška vremena kroz koje je grad prošao. Veoma mi se svidio kontrast te teške istorije i ljudi, koji imaju entuzijastičan i vedar pristup zabavljanju. Mislim da je ta hardkor istorija omogućila ljudima da više cijene život. Još nešto što mi je veoma zanimljivo je taj spoj religija. Mogu se vidjeti uticaji katolika, pravoslavaca i muslimana, svi su isprepleteni u Sarajevu. To mi je nešto prelijepo, da pripadnici svih tih religija mogu koegzistirati mirno jedni sa drugima.
BOSONOGA: Radili ste na nekim projektima u kojim ste eksperimentisali sa klasičnom muzikom. Šta je bila motivacija za to? Da li bi se klasičnu muziku trebalo više koristiti u žanrovima elektronske muzike?
PATRIS: Moja motivacija je bila znatiželja. Htio sam da upoznam drugu vrstu muzike malo bolje i to što sam morao raditi sa njom podrazumijevalo je da moram slušati mnogo više klasične muzike i učiti više o njoj. Dragocjeno je miješati različite muzičke stilove, poput elektronske i klasične muzike, ali to ne znači da treba klasičnu muziku pretvoriti u nešto drugačije kako bi se uklopila u moderna vremena. Tehno je tehno, klasična muzika je klasična muzika. Ne moraju se miješati da bi nastalo nešto vrijednije. Ono što bi meni bilo zanimljivije jeste da jedna strana nauči više da cijeni drugu stranu, tj. da ljudi koji slušaju klasičnu muziku otvore srca za elektronsku muziku i obratno.
BOSONOGA: Kažete da je Vaš zvuk tehno za odrasle. Zašto je to tako?
PATRIS: Zato što je muzika koju pokušavam da stvaram za ljude koji su već čuli mnogo elektronske muzike. Želim da im ponudim nešto zanimljivo, a ne nešto jednostavno i predvidivo. Želim biti zanimljiv za sve i ponuditi ljudima nešto novo. Ne želim da hardkor fanovima bude dosadno i želim da budu potpuno angažovani. Sa druge strane, ne želim da pravim muziku samo za iskusnije fanove. Hoću da moja muzika govori svima. Stvar je u balansu, koji ima za cilj da spoji sve ljude, čak i one koji ne znaju mnogo o elektronskoj muzici. Potrebno je napraviti miks nečega što je lako dostupno sa nečim što je stimulativno za um.
BOSONOGA: Pored Vaših originalnih traka, poznati ste po tome da stvarate odlične remikse. Šta je potrebno da se napravi dobar remiks, da napravite pjesmu svojom, ali da ipak zadrži dušu originalne pjesme?
PATRIS: Najprije, uvijek nastojim da biram originalne pjesme koje zaista volim, jer tako ne moram ponovo da pišem cijelu stvar. Želim da napravim remiks koji poštuje original i da stavim originalnu ideju u kontekst kluba – da bude duža, uzbudljivija i da je lakše plesati u nju. Želim da traka bude dramatičnija, ali da zadrži šarm originalne pjesme.
BOSONOGA: Kada ste počeli da se bavite DJ-ingom, tehnologija nije bila toliko razvijena. Postoji li nešto što Vam nedostaje iz tog perioda ili Vam sasvim odgovara digitalno doba?
PATRIS: U suštini mi ništa ne nedostaje, jer je sve još uvijek dostupno, samo ako odlučite da to potražite. Kada sam ja počinjao, imali smo samo gramofon i mikser, a to još uvijek imate, samo sada imamo mnogo više. Gramofon više ne koristim, a mikseri su postali mnogo, mnogo bolji. Veoma sam zadovoljan što je to sada tako. Čak bih volio da imamo još više tehnologije, neku tehnologiju koja još ne postoji, jer često razmišljam o tome šta ne mogu da napravim samo zato što takva tehnologija još ne postoji. Ono što bih htio da se desi jeste tehnologija pomoću koje biste mogli da spojite mozak direktno na mašinu. Zamislite koliko bi tek tada bilo nove i kvalitetne muzike, jer bi omogućilo da mnogo više ljudi stvara muziku.
BOSONOGA: Vaš prvi kontakt sa elektronskom muzikom je bio sa žanrom koji se zove gabber. Radi se o veoma agresivnom, hardkor žanru. Kako je Vaša muzika evoluirala od toga do onoga što je sad?
PATRIS: U suštini, nikada nisam producirao gabber, ali je to bio moj prvi kontakt sa elektronskom muzikom. Tada sam imao 16 godina, a u tim godinama sa sobom nosite mnogo agresije i morate to negdje da ispoljite, te često tražite muziku koja je drugačija. Morate pronaći svoj muzički identitet, a gabber je bio toliko moćan, neodoljiv i zabavan, pa se uklapao u to doba mog života. Bio sam 16-godišnji dječak koji se bojao svijeta i nije htio da izlazi, i ta muzika mi je zaista pomogla da se oslobodim tenzije, emocije i agresije. Nakon nekog vremena sam počeo više da se zanimam tehno muzikom. Na početku mi je jednostavno bila spora, ali kada malo sazriš i istančaš svoj ukus, dođu neke druge stvari i tražiš nešto drugačije.
BOSONOGA: Da li i dalje slušate gabber? Ponovo postaje popularan, najviše u Britaniji.
PATRIS: Moja žena i ja često gledamo na YouTube-u klipove starih žurki, čisto da se sjetimo tih nekih starih vremena. Više je to nostalgični pregled prošlosti, ali još uvijek to volim.
BOSONOGA: Šta je najbolja stvar koja može da se desi tokom Vašeg seta? Najbolji mogući scenario?
PATRIS: Najbolja stvar koja se može desiti definitivno je da vidim da ljudi uživaju, da se smiju i da su srećni. To je jedini razloga zašto radim to što radim. To se može desiti bilo gdje i to je razlog zašto volim svoj posao, jer se tako nešto dešava skoro svaki vikend. Nije bitno da li je to neka velika žurka na Ibici ili mala zabava u dvorištu moje kuće. Poenta svega je da usrećim ljude i zadovoljan sam ako ljudi sa žurke odu srećniji nego što su bili kada su došli. To me čini srećnim.
BOSONOGA: U nedavnom interjuu sa Umekom, on nam je rekao da su za DJ-a produkcija, DJ-ing i vođenje muzičke etikete neka vrsta minimuma ako želite ostati relevantni. Da li je to bila Vaša motivacija za osnivanjem muzičke etikete ili Vam je nešto drugo prolazilo kroz glavu?
PATRIS: Kada sam osnovao svoju etiketu, koju više ne vodim, htio sam da znam više o tome i da isprobam kako to ide. Da budem siguran da je moja poruka prenesena. Ali, za mene lično, vođenje etikete je malo previše. Sada sam potpuno skoncentrisan na stvaranje muzike koju objavljujem na dobrim etiketama sa velikom publikom i DJ-ing na žurkama i festivalima. Toliko je jednostavno. Smatram da nije neophodno raditi sve troje da biste imali muzičku karijeru, najbitnije je da jednu od tih stvari radite veoma, veoma dobro.
Naslovna fotografija: Patrice Bäumel promo
