Teško da se može zaboraviti legendarna epizoda Simpsonovih “A Star is Burns” u kojoj se u Springfildu održava filmski festival! Tada zli gospodin Burns, u nemogućnosti da angažuje pravog Stivena Spilberga, angažuje reditelja izvan “unije filmskih radnika” (sindikata, prim. aut), koji se predstavlja kao senjor Spilbergo!
Spilbergov latino avatar režira za gospodina Burnsa autobiografski film, po zahtevu, veći od onog o Oskaru Šindleru! Davne 1995. Slatko smo se smejali duhovitim šalama na račun “senjor” Spilberga, a sada, 23 godine kasnije, gledamo “Sprem’ se igraču jedan”, tj. “Igrač broj 1” (“Ready Player One”), koje možda ovaj put režira neki… drugačiji Spilbergov avatar! Spremite se publiko, spremite se i igrači. Nećete igrati igre ili gledati film. Gledaćete druge kako u mračnoj (izvesno veoma bliskoj) budućnosti igraju igre, koje masovno referenciraju na ustaljene i već pomalo izlizane simbole pop kulture, druge filmove, među kojima, mora se naglasiti upadaju i neki ozbiljni.
Premijerno prikazivanje “Igrač broj 1” imao je na festivalu SXSW. Spilberg je prvi put došao na ovaj festival u grad Ostin u saveznoj državi Teksas, kako bi lično promovisao film. Iz Ostina kažu da je dodvoravanja publici bilo i rečima i slikama. Uprkos tehničkim problemima prekida zvuka, i to baš u ključnim trenucima filma, Spilberg je pobrao stojeće ovacije publike, uz komentare da je to film namenjen svima, a ne samo igračima kompjuterskih igara. Spilbergovski dosta tipično. Citirajući najavu pred projekciju, primetan je solidan animatorski angažman prema publici.
“This is not a film we made, this is, I promise you, a movie”, rekao je Spilberg, naglašavajući da platno mora biti ogromno.
Film po noveli, standardno, ali uz par ukusa na koje nismo navikli, barem ne u Americi. Sve ukazuje da se vremena ipak menjaju i da “veliki” rade ono što do nedavno nisu morali, ali i da tehnika kolabira, ponekada i na samom izvoru. Inače, nagađa se da je Spilberg odlučio da se lično baci u promociju, upravo na festivalu koji već postaje poznat po lansirnoj sposobnosti manjih filmova u orbitu blokbastera!? Spilberg, lansiranje, blokbaster?! Od kada tu postoje problemi? Ili je možda sumnja pala na ishod zbog relativno nepoznatog kastinga? Ne ulazeći u razloge, čak i veliki Spilbergo, kralj opšteg beznačaja sakrivenog iza lažnog značaja uz brilijancu zanata, sada šeta pred publikom objašnjavajući da će film biti dobar.
Nema promene u samoj srži. Ona postaje sve tvrđa i srazmerno krta, a tako je bilo oduvek, barem za one koji su hteli da vide. To što danas gledamo film smešten u mračnu i benzadežnu budućnost sličnu svetu oko nas, ali bez jasnih i verovatno nezaobilaznih analogija upravo dokazuje da lagano tonemo u grafički nesavršeniju sliku slične priče. No, Spilbergo beše majstor da zaobiđe i izmigolji se iz svega mogućeg, pa je kod njega najveći problem prvi poljubac, ali i opasnost koja se nadvija kroz virtuelnu matriksoliku tvorevinu pod imenom Oaza. Ova oaza ostala je bez vode. Zamislite, u tom sistemu, korisnici mogu da budu baš ono što su oduvek želeli. Ovaj vid mašte možda je bio aktuelan u vreme kada je igrica Pong bila čudo (prva igra koju je Spilberg igrao tokom snimanja “Ajkule”, prim. aut). Danas, kada je prosečnom klincu mozak uključen na Wi-Fi čak i u snu, ideja dosta brzo gubi boju. Još kada se u takvu stvarnost uklopi i činjenica da je “tvorac sveta” ostavio neizmerivu nagradu za prvog ko do nje stigne, fikcija dosta podseća na enterijer svakog kafića na planeti, odakle se kucka i tipka po različitim virtuelnim sferama, u pocepanim patikama, ali sa novim Ajfonom, pomoću koga zaista neko može da sazna o čemu razmišljate. Nisam čitao Ernest Klajnovu novelu pod istim imenom, ali deluje da je od izvorne ideje, jedina pretekla komponenta ona vizuelna, ali… da li je dovoljna?
Spremite se igrači i filmadžije, senjor S će vas blagosiljati!
Kompjuter imam od ZX spektruma sa golemih 48 kilobajta memorije, pomenuti Ajfon ima snagu čitave hiljadugodišnje proizvodnje fabrike Spektruma, pa na kvadrat. Kao i drugi pripadnici X generacije, odigrao sam mnogo igrica, spajajući mozgom sve one boje, sprajtove i bitove, koje mašine nisu mogle izbaciti. Može film biti sniman po igri ili igra pravljena po filmu, mada takva ukrštanja obično nisu imala slavne krajeve, ali su nudila nekakvu zabavu. Današnji spoj pokretne slike i igre malo je teže shvatljiv, a njega prvenstveno oslikava moda da se klinci snimaju kako igraju igrice!? Ostvarujući milionske brojeve klikova, među nama X-ericama nastupa mrtvilo začudne tišine. Nema tu šta da se priča. Igre su za igranje, a filmovi za gledanje i niko me nikada neće ubediti da treba da mi bude zanimljivo da gledam nekoga kako se igra. Takvi i slični meta pristupi, malo pažljivije razloženi, bacaju senku sami na sebe i to samo treba priznati, pa filmovi o igricama i igranju istih nemaju mnogo smisla u eri kada se igre direktno takmiče za primat komercijalne pažnje. (Kao da snimamo crno-beli film o filmu u boji!) Kada se iz konteksta isključi bilo kakva društvena, politička ili socijalna angažovanost, ostane samo neka zatupljena zabava. Zašto se onda ne bismo zabavljali/zatupljivali sami konzumirajući neku od ponuđenih igrica?
Slatko je kladiti se na broj koji sigurno dobija, još posebno ako to saznanje nosi samo onaj koji se kladio. Ako su Varšovski(e) poterali(e) japansku ideju u multizilionski obor Holivuda, OK. Senjor sigurno nije bio sasvim zadovoljan što se neko toga prvi dosetio. Zato sada senjor S uzima sve ono sa čim je imao direktne, indirektne ili skriveno emotivne veze u svom životu (kroz Industrial Light and Magic), pakuje to u neki virtual virtuala, jer ovde su svi svetovi virtuelni i garnirajući ih sa mrvicama slabo opipljive drame u odnosu na koju zaplet iz kratkog crtaća zvuči kao “Braća Karamazovi”.
Spilbergo to zamota u svoj celofan za čokoladu, poput mrmota tačno i uvek tako predano i zanatski. Bez nabora, osim u glavama publike. Da bismo mi siroti i ubogi, gledali kako se Oaza avatar našeg avatara sirotanovića (koji nije sirot), vozi u Deloreanu iz Zemekisovog “Povratka u budućnost” kako bi osvojio testament nekog idiota tvorca koji se zajebavao posle svoje smrti? Pored svega, referencirajući sam na sebe ili na svoje najbliže saborce i njihove filmove.
Dok su se igrale poštene igre i arkade na automatima, sećam se da je bilo dosta loše shvaćeno kada neko prodaje svoju, mnogo puta izvaljenu foru. Matrica u matrici u matriksu, pa sve u siprali uvijeno u neki čudnovati oblik. Čim je došao u Teksas, znao sam da nešto nije u redu. Govorim vam, to je sinjor Spilbergo iz Simpsonovih.
——
Odričem se komentara na reference Kjubrikovog “Isijavanja” u filmu “Igrač broj 1”. Moje poštovanje prema kinematografiji i ovom delu, utire jaz koji seže do smeštanja ovih reči, makar u drugi pasus.
Bez komentara.
Naslovna fotografija: Jaap Buitendijk – © 2017 Warner Bros. Entertainment Inc., Village Roadshow Films North America Inc. and RatPac-Dune Entertainment LLC – U.S., Can
