Bilo da ste ljubitelj elektronske muzike ili ne, vjerovatno ste čuli za Marka Nastića. Najpoznatiji srpski DJ, pionir tehno muzike svoje generacije, nezvanični rezident Exit Dance Arene i osnivač prve tehno muzičke etikete u Srbiji.
Kada je imao samo 16 godina, postao je rezident beogradskih klubova Industrija i Omen, gdje je upoznao Dejana Milićevića sa kojim je pokrenuo projekat “TTP” (“Teenage Techno Punks”).
Tokom devedesetih je postao sastavni dio svih važnih tehno događaja u Beogradu i Srbiji, a to važi i danas. Radio je sa svjetski poznatim Dj-evima poput Karla Koksa (Carl Cox), Ričija Hotina (Richie Hawtin), Marka Karole (Marco Carola), Adama Bajera (Adam Bayer) i mnogih drugih. Prvu vanevropsku turneju je odradio u Brazilu, a i danas redovno nastupa po Ujedinjenom Kraljevstvu, te širom Azije i Evrope.
U susret njegovom gostovanju u banjalučkom klubu Fabrique, postavili smo mu par pitanja i dotakli se tema kao što su popularnost tehno muzike, porodični život i Retrospektakl kojim proslavlja 20 godina karijere.
BOSONOGA: U posljednjih par godina, tehno je postao veoma popularan i može se reći da je prešao u mainstream. Šta Vi mislite o tome, da li je to dobro, loše ili kao i za sve drugo postoje dobre i loše strane (i koje su)?
MARKO: Sama evolucija je bila neizbežna jer sve ove godine smo posvećeno radili na tome da dopremo do više ljudi i da ih uvedemo u naš začarani krug; zbog same činjenice da je techno postao najpopularniji žanr mislim da se i dosta dj-eva okrenulo ka njemu. Ranije ako si želeo da puštaš techno morao si da imaš ploče i da znaš da miksuješ, sad to nije toliko bitno, jer sama tehnologija je doprinela da se to stavi u drugi plan, ta pojava izazvana samom komercijalizacijom je mene okrenula ka drugim žanrovima koji su iz mog ugla underground i koji i dalje neguju te vrednosti. Ipak sam dj od 16. godine i trudio sam se da mi te stvari ne budu bitne, ali ipak sam pratio svoj instinkt i ono što osećam. I dalje me najviše privlači da kupujem ploče i da miksujem, i dalje sam prema tome vrlo strastven i to je ono što me čini srećnim.
BOSONOGA: Ove godine slavite 20 godina karijere. Kako ste došli na ideju Retrospektakla? Imate li malo neke treme jer se ne radi o uobičajenom događaju?
MARKO: Ideja same žurke je postojala duže vreme, zbog obaveza nekako nisam baš bio siguran kad će se desiti. Moj partner u projektu, Petar Biberčić, je pogurao da se stvar desi i veoma sam zadovoljan odzivom. Treme za sada nema, ali ima dosta posla oko ovog projekta i već traje mesecima, iako je u projekat uključeno 8 ljudi. Sam koncept je bio osvrt na mene i moje drugare sa kojima sam počeo i koji su uz mene već 20 godina. Ideja Retrospektakla je da nastavimo sledeću verziju regionalnog karaktera i naravno svetskog. Nadam se da ćemo kroz ovaj projekat oživeti stari plamen i možda privući i dočarati mlađim generacijama kako je to izgledalo nekad, jer su do sad dosta o tome slušali. Sam koncept mene b2b sa 32 dj-a nije baš uobičajen i misli da će biti interesantno iskustvo samo po sebi.
BOSONOGA: Recite nam nešto više o etiketi Easy Tiger, koja je ideja iza ove etikete, ko može da izdaje za nju i ko dolazi na sljedeću Easy Tiger žurku?
MARKO: U jednom momentu sam želeo nešto novo, novi label; Easy Tiger je postojao kao projekat žurki i odlučio sam da spojim sve to, ispala je kao odlična ideja da spojim zabave i label i dosta artista koji su gostovali na žurkama će se naći i na vinilu. Easy Tiger je trenutno fokusiran na mene i artiste koje dovodim na žurke, a za mlađe artiste i one iz regiona i dalje je aktuelan moj label Sake & Vinyl Only.
Inače, početkom jula izlazi novo vinil izdanje na Easy Tiger-u: “Through JJ Eyes” sa remiksima od Sakro, Marc Philipp & Nils Weimann, i V.i.c.a.r.i.
Pesma je inače nastala za izložbu Jelene Jelače, ali na kraju je Jelena izabrala drugu. Ova pesma je bila tu, vrtela se i reakcija je bila odlična, pa sam odlučio da je stavim na plastiku.
Sledeca Easy Tiger žurka je sa Okainom, a 25. maja, Social Club otvara svoju letnju verziju, gde Easy Tiger dovodi Ade Kaleha.
BOSONOGA: Kada možemo očekivati naredno Rakija izdanje?
MARKO: Izdanje je spremno, već ga puštam neko vreme, ali distrubucija i ja još nismo odlučili šta ćemo, 10 inči i 2 pesme ili 12 inči i 3 pesme. Nadam se da ću uskoro da presečem to, mada sam u poslednje vreme bio više fokusiran na novo Easy Tiger izdanje.
BOSONOGA: Od oktobra ste i vlasnik kluba, kako Vam se sviđa ta karika u tom nekom (nazovimo) klabing lancu?
MARKO: Super iskustvo, ceo život sam u klabingu, i to je moje prirodno stanište. To je jedna od boljih stvari koja mi se desila u poslednje vreme, dosta novih ljudi upoznajem, stalno sam u pokretu i dala mi je vetar u leđa. 25. maja se selimo u letnju lokaciju, a plan je i otvaranje većeg kluba, na čemu trenutno radim.
BOSONOGA: Budući da ste na sceni već 20 godina, da li Vam se dešava da gubite energiju i motivaciju za nastupe ili je entuzijazam prisutan kao i kad ste počeli?
MARKO: Može da se desi i to, ali to više zavisi od drugih faktora, kao na primer loše opreme, umora itd. Radim puno i čini mi se da stalno napredujem i to me veoma uveseljava i motiviše. Mislim da je bitno da se muzički ego stavi po strani, i da budeš otvoren i prema drugim žanrovima i da stalno eksperimentišeš, samim tim nikada ne može da ti bude dosadno, jer stalno otkrivaš nove stvari.
BOSONOGA: Sada kada imate i porodicu, koliko je teško uskladiti porodični život sa tako uspješnom karijerom? Koliko imate vremena za muziku?
MARKO: Porodica mi je naveći oslonac i podržava me u svemu, tako da je vreme na mojoj strani, nekad se karte loše potrefe, ali to je retko.
BOSONOGA: Kakva je publika danas u odnosu na publiku sa početka Vaše karijere? Da li Vam se čini da danas ljudi dolaze zbog muzike i provoda ili iz nekih drugih pobuda? I da li je to uvijek bilo tako?
MARKO: Kada sam bio na samom početku karijere čini mi se da je sve bilo mnogo iskrenije, i da je glavni motiv bila isključivo muzika i kod dj-eva i kod ljudi koji su dolazili na žurke. Današnje vreme se dosta razlikuje, pa primećujem da ima ljudi koji kao da su zalutali i da su došli na žurku zato što je to kul, a da ni ne znaju koga i šta su došli da slušaju, mada to najviše primećujem na velikim zabavama i malo komercijalnijim imenima. Ipak, i dalje ima puno muzičkih entuzijasta i to me dosta raduje.
BOSONOGA: U novembru ste bili u klubu Fabrique u Banjaluci, kakvi su utisci sa te žurke i šta očekujete od gostovanja ovog vikenda?
MARKO: Uvek kažem za Banja Luku da je kao moja druga kuća. Ljudi i energija su super, i već sam spremio torbu sa pločama tako da ne sumnjam da će biti super kao i svaki put do sada.
BOSONOGA: Za kraj par brzih pitanja:
Xone ili Pioneer?
MARKO: Xone 92, jer već imam uigran setup sa samplerom i delay-om koji koristim. Svidja mi se to rutovanje i njega se držim, i nekako mi se više dopada sound koji daje Allen & Heat, zvuk je manje distorziran.
BOSONOGA: Dnevni ili večernji setovi?
MARKO: Ne biram, volim i jedno i drugo, mada dnevni su mi lakši.
BOSONOGA: Solo ili back2back?
MARKO: Preferiram solo, ali ukoliko se drugi dj i ja muzički uklapamo i ne postoji barijera u vidu ega onda to može da bude odlično, i sa pretpostavkom da čuje šta sam pustio pre njega, što podrazumeva da ima žanrovskog i stilskog smisla.
Naslovna fotografija: Marko Nastić Promo
