“Kao pisci, pokušavamo da širimo sopstvenu reč, ali pisanje bez aktivnog mosta sa publikom, malo znači. Moderne konzumerističke navike, socijalne mreže i obilje sadržaja, postavljaju se kao mnoštvo prepreka krunisanih opštim trendom odbacivanja čitanja, posebno kod mladih. Sve pomenuto vodi ka sporom izumiranju domaće pisane reči, posebno poteklih od mladih autora. Postajemo istisnuti prosekom stranih autora i populističke književnosti, nametnute raznoraznim ugovorima koje naši izdavači moraju da poštuju”, navode autori nesvakidašnjeg književnog karavana – Karavana fantastike!
Ukoliko niste do sada čuli za njih, riječ je o projektu udruženja tri mlada autora, savremena srpska romanopisca, koji sopstvenom inicijativom žele da podijele sa društvom zanemarene vrijednosti.
Karavan fantastike čine nagrađivani autori epske i naučne fantastike Nemanja Jovanov (knjiga “Belina”, iz trilogije “Priča o odrastanju čovečanstva”), Duško Blagojević (knjige “Duhovi rata” i “Nevidljivi grad”, iz trilogije “Dragojl ratnici”) i Srđan Tomić (knjiga “Vučja noć”, iz trilogije “Kolevka sna”).
Povod za ovo predstavljanje je zapravo taj što je Karavan fantastike prvi put napustio granice Srbije i večeras stiže u Banjaluku, i to baš u organizaciji našeg portala.
Oni koji redovno prate Bosonogu, vjerovatno će odmah prepoznati ime Nemanje Jovanova, koji je naš kolumnista od najranijih početaka portala.
S obzirom na to da se radi o veoma neobičnom triju, odlučimo smo da ne želimo da vam ih predstavimo uvriježenim putem, već smo im dali priliku da postavljaju pitanja jedni drugima i, naravno, odgovaraju na njih.
NEMANJA: Koji aspekt pisanja najviše voliš? Priprema, pisanje u dahu… revizija?
DUŠKO: Pisanje je za mene jedan divan proces koji započinje pripremom. U toj fazi osmišljavam kostur priče, kreiram likove i najvažnije događaje – postavljam početak i kraj, prikupljam najvažnije motive.
Ipak moj omiljeni deo jeste realizacija – odnosno pisanje u jednom dahu gde veoma često sami likovi preuzmu vođstvo i odvedu pisca u nove događaje uzbudljivije i zanimljivije od onih koje je pisac inicijslno osmislio. Tada počinje prava avantura i za pisca i za njegove likove.
SRĐAN: Samo pisanje je najlepše i najvažnije!
NEMANJA: Kakvu podršku pronalaziš u Karavanu fantastike?
DUŠKO: Podrška Karavana fantastike je u punom smislu “vetar u jedra”. Druženje sa članovima karavana, konstruktivne rasprave, razmena mišljenja i ideja i saveti mojih prijatelja i kolega su dragoceni i neprocenjivi u promovisanju i daljem kreativnom rastu i razvoju svakog od nas i kao pisca i kao člana Karavana.
Posebno iskustvo jeste razgovor sa publikom za vreme i posle nastupa Karavana. Mnoge korisne stvari se mogu naučiti samo kada se pažljivo sluša sagovornik. Sa Karavanom rastemo i razvijamo se u bolje ljude, pisce i sagovornike.
SRĐAN: Karavan fantastike je put, i prolaz tamo gde su bile ograde i zidovi.
DUŠKO: Šta vam je bilo veći izazov: formirati lik glavnog negativca ili glavnog heroja?
NEMANJA: Obožavam likove. Smatram da je kičma svake dobre naracije spoj lika i zapleta, ali bih u toj vezi uvek dao prednost liku. Lik dozvoljava čitaocu da se identifikuje, da voli, da mrzi! Svaki pisac koji se detaljno osvrne na likove, po mom mišljenju ne greši.
Pitanje je da li ima razlike između pozitivca i negativca. Zaista! Ipak mislim da bih pre odabrao negativca kao veći izazov. Ponekada je to i strahotno iskustvo. Upravo radim na “Tami” (drugoj knjizi iz trilogije “Priča o odrastanju čovečanstva”, prim. aut) gde se snažno i svakodnevno bavim ozbiljnim negativcima. Ponekada me i uplaše takvi kakvi jesu! Tačnije, uplaši me što su izašli iz moje glave (smijeh).
SRĐAN: Formirati lik negativca je veći izazov. Danas ima mnogo negativnih pojava u društvu, ali se vešto maskiraju. Negativci koji su aktuelni u stvaralaštvu dosta su naivni i nedorasli ulozi.
DUŠKO: Kako zamišljate budućnost Karavana fantastike?
NEMANJA: Karavan fantastike zaista jeste fantastičan i nekako stičem utisak da oduvek postoji! Fantastične i neopterećujuće stvari imaju dobru osobinu da postoje i da se ustale, što se nadam da će biti i sudbina Karavana. Nas trojica smo se našli u zaletu dobrog odziva, pa ne stižemo ni da razgovaramo na ovu temu. Ipak, mislim da ćemo morati da sednemo i obratimo pažnju na buduće planove, korake i tendencije.
SRĐAN: Čvrsto verujem da karavan ostaje na svom putu, znati više o budućnost oduzelo bi mu deo šarma.
SRĐAN: Koja životna iskustva podstiču pisanje?
DUŠKO: Važne životne lekcije koje su nas učinile mudrijom i boljom osobom, koje su nam otvorile oči i omogućile da svet pogledamo drugim očima, strahovi koje smo uspeli da pobedimo, rane koje smo uspeli da zacelimo, lični snovi koje smo konačno spremni da živimo – sve su to životna iskustva koja podstiču pisanje. Što je još važnije samo pisanje dodatno produbljuje, obogaćuje i povezuje sva ta dragocena iskustva i pomaže nam da shvatimo sebe i otkrijemo taj čudesni svet u nama.
NEMANJA: Uh…sva! Smatram sebe čovekom iskustva, radije nego materije. Uvek bih radije proživeo iskustvo. Ono ne mora biti veliko, da bi u biću razvilo taj neponovljivi osećaj. Problem je što smo danas previše naslonjeni na materijalni svet, pa mala iskustva olako odbacujemo. Čini mi se da sve što sam u životu, popio, pomirisao, osetio… veoma lako opisujem i smeštam na papir. Zanimljivo je kada se ono proživljeno i ono zamišljeno sretnu negde u stanju stvaranja, pa ih čovek teško razlikuje. Opojno iskustvo.
SRĐAN: Štampana ili elektronska izdanja?
DUŠKO: Definitivno štampana izdanja. Osećaj držanja knjige u rukama je nešto što je nezamenljivo iskustvo, baš kao i pogled na policu punu knjiga. One nas zovu sa tih polica da sa nama podele svoja životna iskustva vešto oslikana kako na koricama romana tako i na stranicama i između redova.
NEMANJA: Volim štampanu knjigu. Papir, miris i teksturu pod prstima. Prašina koja pomaže da se otplovi u daljine ili nemarno dremanje sa knjigom na stranici. Sa elektronskim čitačem nisam nikada zaspao. Plašio sam se da ga ne ispustim (smijeh). Šalim se, naravno. Sa druge strane, budućnost ne smemo odbaciti, a i “search” opcija dolazi kao zgoda kada se koristi neka stručna literatura.
