Ono što je argentinska režiserka Lukrecija Martel (Lucrecia Martel) govorila o režiserima kojima se divi i koji su menjali realnost, mogla je da kaže i za sebe.
Martel mnogi smatraju najistaknutijim režiserom u njenoj zemlji a neki čak i u Latinskoj Americi. U eseju o njenom prvom dugometražnom filmu “Močvara” (“La Ciénaga”), argentinski filmski teoretičar David Ubina (David Oubiña) hvalio je “rad koji od početka isijava retko savršenstvo”.
“Zama”, novi film 51-godišnje režiserke i prvi posle gotovo deset godina pauze, dočekan je sa jednako velikim pohvalama: Manoa Dragis iz lista The New York Times kaže da bi tu istorijsku dramu vrlo rado uklopila u svoj “festival snova” dok ju je Guardian-ov kritičar Ksan Bruks (Xan Brooks) nazvao “levičarskim remek-delom”.
U svojim ranijim filmovima, Martelova je bila fokusirana na porodične odnose. Ona sebe, međutim, ne doživljava kao režisera ženskih filmova. “Romantične komedije su moj neprijatelj”, rekla je nakon što je “Zama” prikazana na Njujorškom filmskom festivalu prošle jeseni.
S obzirom na originalnost njenog stila i gotovo dokumentarističku fasciniranost velikim porodicama i sklonošću ka opisivanju provincijske inercije, Martelova istovremeno uzbuđuje i ograničava gledaoce. Njeni živopisni filmovi koji se teško opisuju su fragmentarne opservacije pune likova sklonim nesrećama i zanimljivim zbog nedostatka samosvesti.
Primamljivo je intimnost i lakoću Martelove u režiranju velikih glumačkih ansambala pripisati njenom životnom iskustvu. Odrasla je u Salti gradu smeštenom u severozapadnom ćošku Argentine u podnožju Anda i na ivici kišne šume. Bila je jedno od sedmoro dece i zadužena da snima porodične filmove.
Filmovi njene takozvane Salta trilogije – “Močvara” zahvaljujući kome je stekla reputaciju posle prikazivanja na Berlinskom filmskom festivalu 2000; “The Holy Girl” i “The Headless Woman” koji su premijerno prikazani u takmičarskom programu Kanskog festivala – su suve komedije i na momente užasne porodične drame.
Martelova izbegava knjige snimanja i više ceni iznenadne tranzicije. Njeni frejmovi mogu da budu naporni što pripisuje svojoj kratkovidosti.
Posle Salta filmova, Martelova je odlučila da promeni fokus. Njen sledeći projekat bio je adaptacija grafičke novele Hektora Germana Oosterhelda (Héctor Germán Oesterheld) “Večna” (“El Eternauta”), naučno-fantastične fantazije koja kritikuje autoritarizam Argentine kroz pisca koga je navodno ubio režim tokom “prljavog rata” sredinom 1970ih i početkom 1980ih. Martelova tu eru opisuje kao zlokobniju verziju svojih flmova: “Stvari su se dešavale bez objašnjenja, naročito za dete”, kaže o misterioznim automobilima, mrljama krvi pa čak i leševima na ulicama.
Pošto je dve godine razvijala scenario, a da nije obezbedila sredstva i neophodna prava, Martelova je odustala od “Večne”. Tada je otkrila roman Antonia Di Benedeta (Antonio Di Benedetto) iz 1956. “Zama” koji je nepročitan stajao pet godina na njenoj polici pre nego što ga je ponela sa sobom na putovanje rekom Paragvaj, gde se veći deo romana odvija.
Ako su njena ranija dela bila izazov realnosti, “Zama” – kostimirana drama smeštena u pozni 18. vek i snimljena za 3,5 miliona dolara što je skroman budžet iako duplo veći od budžeta filma “The Headless Woman” – je film gde je ona izazivala samu sebe. Provela je četiri godine pišući scenario i prikupljajući sredstva. (Osam zemalja je produciralo film, a među koproducentima su i Pedro i Ogustin Almodovar (Pedro i Augustin Almodovar), Gael Garsija Bernal (Gael Garcia Bernal) i Deni Glover(Danny Glover). Snimanje je bilo mukotrpno zbog lošeg vremena, a postprodukcija odložena zbog bolesti. (Martelova je rekla da se lečila od raka i da je sada u remisiji).
Martelova se nada da će se vratiti u Saltu gde je radila na dokumentarcu o Havijeru Čokobaru (Javier Chocobar), starosedelačkom aktivisti koji je ubijen u svađi oko zemlje 2008.
“Istorija naše zemlje je slomljena”, kaže o identifikovanju Argentine sa Evropom. “Ona je konflikt za svakog belca i ključna za razumevanje egzistencijalnog antiheroja Zame”.
Naslovna fotografija: YouTube screenshot
Izvor: www.nedeljnik.rs
