Putovanje kroz vreme možda nije dovoljno istražen koncept, ali je svakako jedan od omiljenih zapleta u mnogim knjigama, filmovima i serijama. Pošto striktnih pravila nema, kreatori ovakvih priča dobijaju mogućnost da se sa svojim likovima i pričama igraju kako žele, a sada ćemo baciti pogled na četiri najčešće pojave u ovoj oblasti popularne kulture.
Ideja o putovanju kroz vreme, koja je već dugo zastupljena u filozofiji i fikciji, postaje izuzetno popularna nakon što je 1895. godine H. Dž. Vels napisao svoj roman “Vremeplov”. Rad Alberta Ajnštajna i Mileve Marić je ovaj koncept preneo i u fiziku, te teorija relativiteta sugeriše posebna pravila pod kojima putovanje iz sadašnjosti u budućnost postaje ostvariv poduhvat.
Ovo, međutim, nisu jedini sektori kojima je putovanje kroz vreme privuklo pažnju i razvijalo interesovanje. Razvojem science fiction žanra, menjanje prošlosti i otkrivanje sveta koji se nalazi godinama ispred nas postale su omiljene teme literearnih, animiranih i ekranizovanih ostvarenja. Shodno tome, razvili su se i mnogi klišei i utemeljene strukture na osnovu kojih vremeplov funkcioniše u pop kulturi.
1. Sve se može rešiti paralelnim univerzumima
Kako napraviti priču sa peripetijama, akcijom i putovanjem kroz vreme, a da ne upadnemo u zamku paradoksa? Paradoks dede, kako je poznat u svetu, opisuje situaciju u kojoj putovanjem u prošlost, putnik može da izbriše sopstveno postojanje ako ubije sopstvenog dedu. Ovo može biti slučajno ili namerno, ali predstavlja veliki rizik što se tiče konzistentnosti same priče.
Rešenje koje tvorci često vide u ovakvim situacijama jeste uvođenje paralelnih univerzuma. Možda jeste ugrozili sopstveno postojanje u jednoj vremenskoj linji, ali vaša i dalje postoji i nije joj se dogodilo ništa jer ste sve vreme zapravo bili u paralelnom univerzumu. Ovakav princip može se videti u animiranoj seriji “Rick and Morty”, kao i u filmovima “Povratak u budućnost”..
Izvor: Olivera Mitić / Iserbia.rs
Naslovna fotografija: YouTube screenshot
