Iz kojeg god ugla da pogledate savremenu kinematografiju, teško da ćete na njoj pronaći nekoga ko makar liči na Dejvida Finčera (David Fincher).
Od 1992. godine do danas, sin gordih Stjenovitih planina, marihuani blagonaklone države Kolorado i kod nas nikad popularnijeg grada Denvera, jednostavno nije napravio niti jednu jedinu grešku. Čega god da se dohvatio, pretvorio je u filmsko zlato ili makar srebro, ostavljajući poštene zaljubljenike u film poput Saše Karanovića na mukama kada treba da rangiraju njegove filmove od najboljih do najgorih, pri čemu su ovi drugi takvi da bi ih svaki režiser na svijetu objeručke prisvojio u svoju biografiju.
Da njegova magija nije ograničena samo na film, Finčer je dokazao postavljanjem „Kuće od karata“ („House of Cards“), jednog od najuticajnijih serijala novog milenijuma, i serije „Mindhunter“, koja možda nema takav, ali svakako posjeduje kultni potencijal.
A onda nam je stigla „Love Death + Robots“, antologija sa podjednakim šansama da se u budućnosti nazove kultnom i citira kao jedna od kulturološki najuticajnijih, barem u određenim krugovima .
Da odmah budemo fer – Dejvid Finčer je ovdje, barem nominalno, samo jedan od četvorice izvršnih producenata, a suštinski samo jedna polovina čitave priče. Druga je Tim Miler (Tim Miller), majstor specijalnih efekata kojeg je publika zavoljela kao režisera luckastog „Dedpula“ („Deadpool“). Upravo je Miler kreator „Love Death + Robots“ projekta, koji je zajedno s Finčerom razvijao još od 2008. godine.
Miler i Finčer su još tada došli na ideju da naprave novu, treću po redu filmsku adaptaciju kratkih priča objavljivanih u slavnom Heavy Metal-u, časopisu specijalizovanom za fantastične i naučnofantastične stripove, poznatom po naklonjenosti mračnim, bizarnim i erotičnim tonovima. Čitavu deceniju kasnije, Milerovo i Finčerovo djelo pojavilo se u bitno drugačijem formatu – kao niz kratkih animiranih filmova na platformi Netflix.
Ova drastična promjena formata u stvari je najbolja moguća odluka koju su producenti mogli da donesu. Eskivirajući sva ograničenja filmske forme i koristeći sve blagodeti savremenih striming platformi, dali su sebi slobodu da ekranizuju onoliko priča koliko žele i da njihovo trajanje postave tako da ono najbolje odgovara samoj priči, a ne rasporedu pauza za reklame ili slotovima u bioskopskom repertoaru.
Tako smo dobili 18 epizoda trajanja od šest do 17 minuta, toliko raznovrsnih da je skoro nemoguće ne zaljubiti se u njih. Selektujući petnaestak različitih autora i njihove stripove predajući u ruke isto toliko animacijskih studija iz svih kutaka planete, Miler i Finčer su stvoril u svakom smislu šaroliku kolekciju koja jedva da ima slabu tačku, jer se na svakoj radilo sa posvećenošću kao da je jedina.
Od hiperrealistične kompjuterske animacije do old school crtačkog stila, i od bijesnih kiborga do pripitomljenih vukodlaka, „Love Death + Robots“ viri u svaki kutak stripovske fantazije i iz njega uzima najbolje, najkreativnije i najšarmantnije što nađe. Iako se poneka epizoda može klasifikovati kao striktno komedija ili primarno horor, u većinih njih preovlađuje humorom i akcijom nabijena naučna fantastika, začinjena brutalnošću, seksualnošću i/ili sjajnim pripovijedanjem.
Upravo zbog svoje sadržinske kompleksnosti i fascinantne realizacije, „Love Death + Robots“ je preporuka i za one kojima SF, stripovi ili animacija nisu najbliži srcu. A oni kojima jesu moraće svojski da se potrude da im to srce ne iskoči iz grudi na prelazu iz jednog maštovitog, opasnog, uvrnutog svijeta u drugi.
Koliko god ovaj kratki, kolažni format bio idealan za Milerovu i Finčerovu ambiciju, ostaje mali žal što neke priče nisu dobile još veći prostor, jer ga definitivno zaslužuju. Čim pogledate prvu epizodu, „Sonnie's Edge“, pomislite kako ona zaslužuje da bude pretočena u visokobudžetnu video-igru koja bi mogla da zasjeni i „Tekken“ i „Mortal Kombat“. „Three Robots“ potom već vidite kao novi hit Pixar radionice, „The Witness“ kao neo-noar seriju kakvu ste čekali, „Suits“ kao lagani ljetnji blokbaster za sve generacije…
Sasvim je moguće da će „Love Death + Robots“ i postati „odskočna daska“ za neke od adaptiranih stripova i tako predstavljati njihov novi početak. Čak i ako se to ne desi, sasvim je izgledno da ostane upisana kao referenca svoje niše za sve buduće umjetnike, novi veliki korak u Milerovom zauzimanju Holivuda i još jedna recka u Finčerovom bezgrešnom nizu sada već suludnog trajanja.
Naslovna fotografija: Netflix
