Kako već to dugogodišnja tradicija i običaji nalažu, poslednja nedelja marta rezervisana je za filmski praznik – novo izdanje Martovskog festivala, našeg najstarijeg filmskog festivala. Već 66 godina Beograd tokom martovskih festivalskih dana živi za film i diše sa filmom. Priliku da se publici predstave imaju renomirani autori, ali i mlade nade koje su tek zakoračile u svet sedme umetnosti. Među njima se ove godine nalaze i sedamnaestominutni film Banjalučanke Iris Janković, te “Kostakurta” Saše Karanovića.
Ključni segment svakog Martovskog festivala je takmičarski program. Kao i svake godine, filmovi odmeravaju snage u šest selekcija – pet nacionalih i jednoj međunarodnoj. U tekstu koji sledi biće predstavljeni filmovi autora iz nacionalne selekcije Kratki igrani film. Odabir donosi kratke filmove nekoliko već poznatih reditelja, ali, kako još jedan običaj nalaže, prevagu odnose režije mladih nada. Na Martovskom su i ranije prikazivana prva ostvarenja rediteljki i reditelja koji će kasnije svojim dugometražnim režijama zablistati na svetskom filmskom nebu, pa izbor u okviru ove selekcije ukazuje na mlade autore na koje u budućnosti i te kako treba računati. Zato, obratite pažnju.
Selektor Nemanja Jovanov, naš poznati filmski snimatelj (“Život i smrt porno bande”, “Srpski film”…) odabrao je petnaest kratkih igranih filmova srpskih autora koji će biti prikazani u dva bloka. Zanimljiv je ovo izbor, možda čak i najkompaktniji i najkvalitetniji u ovogodišnjoj ponudi Martovskog festivala.
Jovanov u svojoj selektorskoj reči ističe: „U tehničkom smislu, film je danas lako snimiti. Ipak, nikada nije bilo teže okititi ga originalnošću istovremeno zadržavajući finesu izraza… Stvaranje filma kratkog metra rezervisano je samo za hrabre, koji su spremni da se uhvate ukoštac sa istinskim preduslovima kinematografskog izražavanja. Кratki film mora biti ogoljen, bez dodvoravanja publici i što je najvažnije, mora vladati aspektima izvornog kino jezika“. I zaista, odabir je takav da potvrđuje selektorove reči. Hrabro i ogoljeno, a sa puno filmske veštine i talenta. Baš kako treba i dolikuje.
„Mališan”
U četvrtak, 28. marta 2019. godine, biće prikazan prvi blok kratkih domaćih kratkih igranih filmova. Blok u ukupnom trajanju od 111 minuta počinje u 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda (gde se festival u celosti i održava). Prvi film u nizu je četrnaestominutni “Mališan”, Danila Bećkovića. Ova horor-komedija prikazana je premijerno na nedavno okončanom Festu i donosi priču o zombi apokalipsi ispričanu iz ugla tinejdžera opsednutog mobilnim telefonom. Glavnog junaka tumači Oni Tomila, mlađani finski glumac sa ozbiljnom filmografijom (“Velika igra”, u kome je Tomilin partner bio Samjuel L. Džekson, najpoznatiji je naslov u tom nizu), dok njegove roditelje glume Slaviša Čurović i ovde veoma raspoložena Katarina Žutić. Zabavan je ovo film, na momente veoma nasilan i groteskan (za specijalne efekte je bio zadužen iskusni Miroslav Lakobrija). Bećković je poznat po svojim velikim bioskopskim hitovima Mali Budo i Jesen samuraja, a “Mališan”, za koji je scenario napisao provereni Bećkovićev saradnik Dimitrije Vojnov, trebalo bi da bude najava za “Monte zombi” – dugometražnu zombi-komediju koja je trenutno u pripremi.
„Kada sam kod kuće”
Ivana Todorović na ovogodišnjem Martovskom festivalu ima dva filma u takmičarskim programima – dvanaestominutno “Ademovo ostrvo” biće prikazano u selekciji Dokumentarni film do 50 minuta, dok će šesnaestominutni Kada sam kod kuće svetsku premijeru imati u okviru prvog bloka Kratkog igranog filma. Igrani film je nastao po scenaraiju naše poznate scenaristkinje Meline Pote, a u njemu Milica Stefanović tumači mladu ženu koja se iz inostranstva vraća kući kako bi se suočila sa traumom iz prošlosti. Film obrađuje škakljivu temu (seksualno nasilje unutar porodice), a pristup „manje je više“ rezultira upečatljivim filmom u kome se malo toga izgovori, ali opet sve bude jasno i „izrečeno“. Milica Stefanovć je izvanredna kao Marija, svojom ulogom dokazujući da je autentična emocija najjači adut svakog glumca.
„Kostakurta (Bajka o Satankrajini)”
“Kostakurta” (Bajka o Satankrajini) Saše Karanovića je najduži film u selekciji (gotovo 28 minuta) i ujedno i jedan od glavnih favorita i najprijatnijih otkrića. Scenarista/reditelj Karanović impresionira načinom na koji je sjedinio poetike Petra Kočića (kao jedna od inspiracija “Kostakurte” je čuvena Kočićeva priča “Mračajski proto” iz koje u filmu ima i direktnih citata) i novog francuskog horora, a pre svega Granica Gzavijea Žansa (mada se može uočiti i uticaj Paskala Ložijea). Ova košmarna priča ima svoju sopstvenu logiku u kojoj se na najneverovatniji način prepliću poetičnost i brutalnost, sve to uz odličnu glumu veterana Slobodana Ćustića i debitantkinje Kristine Šikanić pred kojom je, ako bude pravde, duga i bogata filmska karijera. Jedna od najboljih scena je ona u kojoj se može čuti pesma “Ličiš na moga oca” u izvođenju Cece Ražnatović, ovde upotrebljena na neočekivan i izuzetno efektan način. Karanović je definitivno talenat na koji treba računati u budućnosti, a Kostakurta je dokaz da je mladi Banjalučanin već spreman za dugometražni film.
„Mi smo videli leto”
Svetsku premijeru na 66. Martovskom festivalu ima dvadesetominutni film “Mi smo videli leto”, u režiji Nikole Stojanovića, a po scenariju Nađe Petrović. U tematskom pogledu ovaj kratki film se kreće u okvirima već viđenog (još jedna priča o mladoj osobi koja napušta zemlju, na papiru slična onom što smo videli u nizu skorašnjih kratkih/studentskih filmova poput “Tranzicije” i “Puta za Kujumbu”), ali autori filmu udahnjuju toliko svežine i energije da Mi smo videli leto ostavlja utisak novog i neistraženog. Stojanovićeva režija je odlična, rad sa glumcima besprekoran. Jelena Tjapkin u glavnoj ulozi ostavlja snažan utisak, a uz svesrdnu pomoć svojh partnera (Nikola Pavlović, Mario Vrećo). Zaista, veoma dobar „portfolio film“ (inače, ispitni film na drugoj godini režije na Fakultetu dramskih umetnosti), pun mladosti i telesnih tečnosti, lepa preporuka za ono što sledi.
„Pesnik revolucije na predsedničkom brodu „Pesnik revolucije na predsedničkom brodu”
Balša Đogo, autor aktuelne hit serije “Pet”, na Martovskom festivalu po prvi put predstavlja svoj dugoodlagani petnaestominutni film, zasnovan na istoimenoj poemi Danila Kiša. Pesnik revolucije na predsedničkom brodu je snimljen početkom 2011. godine na Titovom brodu Galeb i na poetičan i stilizovan način govori o našoj prošlosti, sadašnjosti i (nažalost) budućnosti. U pitanju je vrlo dobar kratki film u kome su uloge ostvarile dve legende jugoslovenskog glumišta: Radko Polič i nedavno preminuli Marko Nikolić. Pesnik revolucije je dugo godina bio u „postprodukcijskom paklu“, a na njegovom nastanku je radio jedan od najboljih montažera koje je Srbija ikada imala, Marko Glušac (1969-2012), čijoj je uspomeni film i posvećen. Ne propustite da ovaj film pogledate na velikom platnu, vredi iz više razloga.
„Čekanje”
Treća svetska premijera u nizu – “Čekanje” Emilije Gašić, film od petnaest minuta zasnovan na istinitim događajima i smešten u turbulentnu poslednju deceniju XX veka. Devojčica Tijana Jovanović tumači glavnu ulogu, a njeni roditelji u filmu su uvek rado viđeni i pouzdani Goran Bogdan i Nada Šargin. Čekanje je kamerna porodična priča viđena kroz oči deteta, veoma emotivna i efektna, bez suvišnih objašnjenja. Ovaj odličan blok zatvara ostvarenje koji ima najduži naslov i najkraće trajanje – četvorominutni film Nemanje Veselinovića Najtužniji dan tužnog ljubavnog života Olge Petrovne iz Talina, Estonije je negde na razmeđi eksperimentalnog i narativnog filma, a krasi ga odlična vizuelizacija i memorabilna završna replika.
„Ponuda i potražnja”
Drugi blok selekcije kratkog domaćeg igranog filma traje devedeset minuta i planiran je za petak 29. mart, s početkom u 22 časa (takođe u Velikoj sali DOB-a). Blok otvara minijatura “Pravda za pile” (režija: Mihajlo Stefanović i Predrag Prole), koja će biti prikazana van konkurencije. Zatim sledi prava poslastica… Sve popularniji glumac Milan Marić, pre svega poznat po glavnim ulogama u filmu Dovlatov i seriji Državni službenik, beogradskoj publici predstavlja osamnaestominutnu Ponudu i potražnju, film u kome se oprobao kao glumac (partenrka mu je po običaju sjajna Tamara Krcunović), scenarista (zajedno sa Stašom Bajac), reditelj (zajedno sa Nikolom Ljucom) i producent (zajedno sa Natašom Damnjanović i Vladimirom Vidićem). Marić se okružio proverenim saradnicima i prijateljima i snimio zreo i zaokružen film o otuđenju u srpskoj prestonici, „ljubavnu priču sa preokretom“. Atmosferičan je ovo film, sjajno stilizovan (fotografija Maje Radošević je izvanredna, što je i bilo za očekivati imajući u vidu njene dosadašnje radove) i hrabro erotičan, sa poentom koja će vas naterati da razmislite o muško-ženskim odnosima u XXI veku.
„Gužva”
Erotika je veoma važan sastojak i “Gužve”, sedamnaestominutnog filma Iris Janković u kome glume Gordana Đokić i Mira Janjetović (obe odlične i u potpunosti predane poverenim im ulogama). Gužva počinje sjajno snimljenom (i veoma uzbudljivom) scenom vođenja ljubavi u autobusu koji hita kroz noć, da bi glavne junakinje nakon toga bile gurnute u iskušenje koje će njihovu naizgled savršenu vezu staviti pred velike i (možda) nepremostive izazove. Ova ljubavna priča ispripovedana je sa jasnom autorskom artikulacijom i emotivnim čvorištem u kojem je odlično iskorišćena pesma “Šošana” u izvođenju besmrtne Olivere Katarine. Imajući u vidu da je pitanju ispitni film treće godine režije na Fakultetu dramskih umetnosti, od mlade autorke u godinama koje dolaze možemo očekivati još mnogo toga lepog.
„Žicka”
Svetska premijera “Žicke” Ivana Bukvića donosi priču o romskom dečaku Miletu (Uroš Aziraj) koji svoj život provodi lutajući ulicama prestonice. Bukvić, koji je scenario napisao zajedno sa Vladimirom Tagićem, podvlači neke od gorućih problema naše svakodnevnice, a posebno je važno što u fokus stavlja „nevidljive“ – divlju decu bez roditeljskog staranja koja odrastaju u džungli velegrada. Život je okrutan, poručuje Žicka, neretko nepravedan i surov, ali u njemu ima lepote i dobrote. Poklonici Bojane Vunturišević će biti zadovoljni načinom na koji je u filmu iskorišćena njena pesma “Kese etikete”, a treba istaći i izvanrednu crno-belu fotografiju Igora Marovića.
U ovom bloku će biti prikazani filmovi: “Zid” Branislava Kostića (8 minuta), “Hodam za tobom” Viktorije Samardžić (6 minuta), “Agitacija” Petra Milića (14 minuta) i “Lajkuj me milion puta” Borisa Malagurskog (18 minuta) u kome glavne uloge tumače Nikola Kojo i Miloš Biković. Važno je napometnuti da će nakon projekcija filmova (kao i nakon projekcija svih filmova u okviru nacionalnog takmičarskog programa Martovskog festivala), biti upriličeni razgovori sa autorima filmova. Cena ulaznica po bloku/projekciji je simboličnih 200 dinara. Vidimo se uskoro u Domu omladine, a do tada o kompletnom programu 66. Martovskog festivala možete da se obavestite na zvaničnom sajtu!
