Opšte je poznata činjenica da, kao i ostali savremenici iz svih oblasti umetnosti, pisci vole da se druže međusobno. To i ima smisla – jer kome drugom bi se pisci žalili, koga bi kritikovali i od koga bi krali ideje? Međutim, ponekad se iznenadimo kad saznamo kakvi su sve parovi postojali u istoriji književnosti – bilo zbog velike razlike u godinama, različitog karaktera ili jednostavno –pristupačnosti. Pred vama je nekoliko najpoznatijih književnih prijateljstava koja su uprkos svemu cvetala.
Izvor: laguna.rs
Autorka: Emili Templ
Mark Tven i Helen Keler
Nikada ne bismo pomislili da bi čuveni američki pisac Mark Tven i gluva i slepa spisateljica i aktivistkinja Helen Keler – s obzirom na razliku u godinama, između ostalog – mogli biti najbolji prijatelji, ali čini se da su bili. U jednom neverovatno divnom pismu podrške koje je Tven napisao Heleni 1903. godine, nakon što je pročitao njenu autobiografiju, njihov odnos opisuje kao „prisno prijateljstvo koje traje devet godina, bez prekida, i bez ijedne neprijatnosti. Pretpostavljam da ni u raju ne postoji ništa slično; a neće ni postojati, dok mi ne stignemo tamo i pokažemo im. Često sa žudnjom razmišljam o tome kako će reći: ’Evo ih, stižu – sedite u prvi red!’ Spremam se za taj trenutak sa limenim oreolom. Probaj i ti.“
Henri Džejms i Idit Vorton
Iako su, u izvesnoj meri, Henri Džejms i Idit Vorton delili interesovanja, zapravo nisu imali mnogo toga zajedničkog. Čak su dva puta bili na istoj večernjoj zabavi i uopšte nisu primetili jedno drugo. Međutim, tokom 1900. ovaj par započinje uljudnu korespodenciju koja će uskoro prerasti u pravo dopisno prijateljstvo – Idit je pisala svom „najdražem učitelju“ (Cherest Maître), a Henri je odgovarao „najdražoj princezi“ (Princesse Rapprochee!), između ostalog. Iako je svako od njih na neki način ugrožavao ono drugo, pomagali su se međusobno u teškim trenucima – bilo da se radilo o ljubavnim problemima, ugovorima za knjige, omalovažavanjima. Na kraju krajeva, čemu služe prijatelji?
