Fenomen serijskog ubice je u ljudima odvek budio čitav spektar snažnih osećanja, od gnušanja do fascinacije. O njima je napisan veliki broj knjiga, ali najveće kontroverze nastaju tek kada se pera dohvate oni sami. Ponekad je reč o autobiografiji, a ponekad (naizgled) o delu fikcije.
Kada su devedesetih godina prošlog veka počele da kruže glasine da je serijskom ubici Dejvidu Berkovicu, poznatijem kao „Semov sin“, ponuđena ogromna suma novca za prava na njegovu životnu priču, vlasti države Njujork izglasale su tzv. „zakon Semovog sina“, a slične pravne akte ubrzo je donelo i više od četrdeset drugih američkih država. Zakon zabranjuje optuženicima i osuđenicima da profitiraju od bilo koje vrste umetničkog dela koje opisuje njihove zločine. Umesto toga, novac zarađen na taj način prosleđuje se porodicama žrtava.
Međutim, iako su lišeni finansijske dobiti, serijske ubice niko ne može sprečiti da uživaju u pažnji koju izaziva činjenica da su napisali knjigu. Koliko god bile kontroverzne, te knjige nam pružaju uvid u funkcionisanje njihovog uma.
Izvor: laguna.rs
„Zekka“ (2015)
Seito Sakakibara je pseudonim maloletnika iz Japana, koji je 1997. ubio dvoje i povredio troje dece. Sa samo četrnaest godina uhapšen je za ubistvo jedanaestogodišnjeg Džuna Hasea, čiju odsečenu glavu je ostavio pred ulazom jedne škole u Kobeu. Kada je uhapšen, priznao je i krivicu za ubistvo desetogodišnje Ajake Jamašita. Iz zatvora je pušten 2005. godine, a njegovo pravo ime je još uvek nepoznato javnosti.
Seitova autobiografija pod naslovom „Zekka“ od samog početka izazvala je kontroverze. Porodice žrtava nisu bile unapred obaveštene o objavljivanju, iako im je Seito kasnije navodno poslao primerke knjige sa porukom izvinjenja. Autor u knjizi priznaje da je kao dečak bio sklon devijantnom ponašanju i navodi da mu je već u ranom tinejdžerskom uzrastu dosadilo ubijanje mačaka, što ga je navelo da pređe na ljude.
Izjave oca Džuna Hasea da objavljivanje knjige samo produžava njihovu patnju i apel da se knjiga povuče iz prodaje nisu urodili plodom. Seito je nastavio da ubira profit od prodaje priče o svom životu. Jednog dela novca je ipak morao da se odrekne, jer je prema odluci suda porodicama žrtava trebalo da isplati odštetu od 1,6 milion.
„Trojstvo superklinaca“ (2010)
Amerikanac Čarls Kembo trenutno služi zatvorsku kaznu za ubistvo supruge, poslovnog partnera, ljubavnice i pastorke, u periodu između 2002. i 2005. godine. Telo njegove supruge Margaret, čiji je nestanak prijavljen 2003, nikada nije pronađeno. Iste godine, njegov poslovni partner Ardon Semjuel pronađen je zadavljen i kastriran u jednom parku u Vankuveru. Skoro godinu dana kasnije, u obližnjem Ričmondu, policija je u torbi za hokej pronašla telo njegove devojke Sui Jin Ma. Kembo je konačno uhapšen u julu 2005. kada je u Ričmondu otkriven leš njegove pastorke, dvadesetogodišnje Rite Jeng.
U jednom intervjuu Kembo je navodno priznao da je autor romana „Trojstvo superklinaca. Knjiga Prva: Potraga za vodom“. Prema podacima sa Amazonovog sajta, knjigu je objavio za vreme suđenja, u januaru 2010, pod pseudonimom Dž. D. Bauer. U junu iste godine osuđen je na doživotnu robiju.
