„Sin nade“ (2006)
Dejvid Berkovic je američki serijski ubica koji je u periodu između jula 1976. i avgusta 1977. ubio šest i ranio sedam osoba. Napade je izvodio isključivo noću, a meta su mu bile žene sa dugom crnom kosom i parovi koji su sedeli u automobilima. Tokom „Semovog leta“ 1977, mnoge žene su se farbale u plavo, skraćivale kosu ili je vezivale u rep. Zločine je vršio pištoljem kalibra .44, što mu je donelo nadimak „Ubica kalibrom .44“.
Nadimak po kome ga svi znaju je, naravno, „Semov sin“. Tim imenom se predstavio u pismu poslatom policiji koje je počinjalo sledećim rečima:
„Pozdrav iz slivnika Njujorka, punih psećeg izmeta, bljuvotina, ustajalog vina, mokraće i krvi. Pozdrav iz slivnika Njujorka, kome perači ulica u usta ubacuju ove delikatese.“
Do hapšenja ovog ubice došlo je zahvaljujući kazni za pogrešno parkiranje, koja mu je izdata u blizini jednog od mesta zločina. Kada je priznao krivicu za počinjena ubistva, osuđen je na šest doživotnih robija i trenutno služi kaznu u jednom zatvoru u državi Njujork.
Berkovic je tvrdio kako ga je na ubistva podstakao đavo, od koga je poruke primao preko komšijskog psa po imenu Sem, kao i tokom raznih audio-vizuelnih halucinacija. U mladosti je na kratko imao veze sa jednim satanističkim kultom, mada tvrdi da je još od detinjstva osećao prisustvo mračnih sila.
U međuvremenu, Semov sin je pronašao novog oca i postao „Sin nade“. Ističe da je tokom boravka u zatvoru pronašao utočište i slobodu u Bogu. U knjizi „Sin nade“ objavljeni su njegovi zatvorski dnevnici, u kojima opisuje život u zatvoru i iskustva u vezi sa prihvatanjem religije. Dejvid ne ostvaruje nikakvu zaradu od knjige, a deo prihoda od prodaje odlazi porodicama njegovih žrtava.
„Neobični slučaj dr H. H. Holmsa“ (2005)
Iako se u početku verovalo da je bio običan prevarant, Herman Madžet – poznatiji kao dr H. H. Holms – ušao je u knjige kao jedan od prvih serijskih ubica u istoriji SAD. Iako je priznao 27, mnogi veruju da je bio odgovoran za skoro dvesta ubistava. Osuđen je na smrt 9. marta, a obešen 7. maja 1896.
Nedugo po dolasku u Čikago, Madžet je kupio i renovirao ceo jedan stambeni blok. Na uglu 63. ulice i Avenije Volas izgradio je hotel, koji će kasnije postati poznat kao „zamak za ubijanje“. Otvoren je neposredno pred početak Svetske izložbe 1893. godine. U njemu je pronađeno više soba bez prozora, hodnici i stepeništa koji nisu vodili nigde, mnoštvo vrata bez soba i soba bez vrata. U zidove su bili ugrađeni gasni ventili, kao i drveni tobogani koji su vodili do podruma. U jednu od soba na trećem spratu bila je sprovedena cev za dovod gasa koji je gušio goste. Soba je bila tapacirana, kako bi se prigušili krici žrtava. Iza lažnog zida u podrumu policija je otkrila mesarski sto, kosti, krvavu odeću i krematorijum. U peći su pronađeni ostaci predmeta koji su pripadali većem broju osoba ženskog pola. Zahvaljujući Svetskoj izložbi, Madžetov hotel je posećivalo mnogo gostiju, uglavnom mladih žena.
„Neobični slučaj dr H. H. Holmsa“ u sebi sadrži tri knjige prikupljenih dokaza i svedočanstava, kao i Madžetova priznanja, koja su objavljena neposredno posle pogubljenja. Sam Madžet je 1895. napisao autobiografiju „Holmsova priča“, a 1896. „Priznanje H. H. Holmsa“, u kome priznaje svoje zločine.
