U bajkama se dešavaju loše stvari. Dobrim ljudima. Lošim ljudima. Zmajevima, vešticama, princezama i siročićima. Obično se završavaju srećnim krajem – momak dobija devojku ili se devojka osveti, kraljevstvo se budi, seljake niko nije pojeo pa mogu da se vrate svojim bednim životima – ali da bi se do takvog kraja došlo, prvo je neophodno da se počini zločin. Epske izdaje, poput preljube i čedomorstva, ili neki blaži zločini. Sitne krađe, neovlašćeni ulasci na posed ili nečasno ponašanje. A, tu su i neki baš egzotični zločini poput bestijalnosti ili nekrofilije.
Savremeni trileri nisu ni blizu genijalni, brutalni i bizarni u zločinima kao što su to klasične bajke. Bajke su, u stvari, nemilosrdne. Današnji trileri su, istina, u znaku moralne dvosmislenosti, ali u bajkama milost nije znamenje žanra pa se čak ni najpristojnija i najvoljenija sluškinja koja postane princeza ne ustručava da sredi svoju zlu maćehu.
Kada oduzmete sve vile i dobre gobline, magično drveće i raspevane kosti, ostaće vam mnoštvo tvrdo kuvanih krimića koji potiču direktno od Čendlera, Hajsmitove, Kristijeve ili Konelijeve, i svih onih između. Izdvojili smo nekoliko omiljenih bajki koje ovo pokazuju.
U slovenskim narodnim pričama i bajkama postoji posebno zanimljiv lik Baba Jage, a jedna od najpopularnijih u kojima se pojavljuje je „Vasilisa Prekrasna“. Kao što je to u svakoj bajci slučaj, i Vasilisa je prelepa, marljiva i predstavlja teret za svoju maćehu i polusestre. Kako bi je se rešile, šalju Vasilisu u šumu po vatru kod veštice Baba Jage. Vasilisa je toliko savršena da Baba Jaga ne može da je podnese i umesto da je pojede, šalje je kući sa lobanjom punom vatre. Kada Vasilisa preda maćehi ono što je tražila, vatra spali maćehu i polusestre zajedno sa celom kućom. Vasilisa, poput Deneris Targerijan sa svojim zmajevima, izlazi iz vatre nepovređena i na kraju se udaje za kralja.
Tu je zatim i priča o Ivici i Marici iz kolekcije braće Grim. Ova bajka sadrži sve – zlu maćehu, pohlepnu decu izgubljenu u šumi, jestivu kuću i ne baš bistru vešticu koja strada na kraju. Žene su često dobijale loše uloge u bajkama, smatrane su pasivnim, nagradama koje treba osvojiti, a one ponekad to i jesu. Ali neudate devojke, međutim, su iznenađujuće angažovane. Preživljavaju zahvaljujući svojoj dovitljivosti, a bajka o Ivici i Marici je savršen primer promišljenosti devojčica u bajkama. Dok se Ivica prežderava kako bi se nagojio za veštičinu supu, Marica uspeva da prevari vešticu da uđe u sopstvenu pećnicu u kojoj na kraju izgori. Marica je spasila brata i donela srećan kraj.
Teško je izabrati omiljenu bajku braće Grim. Jedna od najčudnijih je svakako „Guščarica“ – morbidna je i zastrašujuća i svakako nije prigodna za decu. Samosakaćenje, proročansko prolivanje krvi, obezglavljeni konji i srednjovekovni oblici mučenja nalaze se na svakom koraku tokom bajke. To je priča o princezi koja je primorana da se zameni sa svojom sobaricom pred sopstveno venčanje. Kralj je prevaren, a prava princeza čuva guske i razgovara sa glavom svog mrtvog konja koji joj na kraju otkriva prevaru koju je zamislila sobarica. Kralj odlučuje da lažnu princezu kazni tako što je golu stavi u bure puno eksera i gurne je nizbrdo. Prava princeza na kraju postaje kraljica. Ovo je prava tabloidna kriminalistička priča.
