Iza srpskog glumca Borisa Isakovića već je 30 godina uspješne glumačke karijere, obilježene kvalitetom kao imperativom od kojeg nikada nije odstupao. Bilo da je riječ o većoj ili manjoj ulozi, pozorištu ili filmu, Isaković sa jednakim žarom pristupa svakom novom projektu.
Iako publika, bez izuzetka, pamti njegove i domaće i inostrane uloge, nikada nije jurio za slavom. Čini se kako ga je upravo to održalo i pozicioniralno kao jednog od najcijenjenijih glumaca na regionalnoj sceni, a uloge koje s godinama dolaze samo idu u prilog tome. U svoju filmografiju, Isaković sada upisuje i ulogu u seriji „Kosti“.
O prilikama u umjetnosti, novim glumačkim talentima, ali i „Kostima“ koje su ga dovele na filmski set u Banjaluku, Boris Isaković progovara kroz serijal intervjua „Do Kosti sa …“.
BOSONOGA: Uskoro Vas gledamo u novom serijskom projektu. „Kosti“ nam, prema najavama, donose surovu, ali realnu priču. Kako ste ih Vi doživjeli?
ISAKOVIĆ: Uvek sam srećan i presrećan kad se ispred mene nađe vrhunski scenario! „Kosti“, Nikole Pejakovića su upravo to. Uzbudljiva, napeta, kako vi kažete, realna priča. Zapravo jedna veoma realna fikcija. Pročitao sam je u dahu! Verujem da će je gledaoci tako i gledati, pogotovo što za to stižu i potvrde od mojih kolega iz Banje Luke koji su imali priliku da već vide snimljeni materijal. Jedva čekam emitovanje, da se i sam uverim!
BOSONOGA: Iako ste mnogo puta tumačili „opasne“ likove, u „Kostima“ ste „čovjek na funkciji“? Je li ona stvarna ili je moć (možda kao i u stvarnom životu) u rukama drugih?
ISAKOVIĆ: Moć je privid, iluzija koja se kad-tad raspršuje. Možete vi da se bavite udešavanjem spoljnih okolnosti do mile volje, da ih kreirate kako biste stvarali tu sliku moći, ali sam život će vas sigurno u jednom trenutku demantovati, i sve to spolja, za šta ste mislili da je čvrsto u vašim rukama, nestaće.
BOSONOGA: Oslikavaju li „Kosti“ prilike u kojima živimo ili su samo odraz scenarističkih razmišljanja?
ISAKOVIĆ: Kao što sam rekao, „Kosti“ su jedna veoma realna fikcija. Na kraju krajeva, svi mi, čini mi se, upravo to i živimo. Jednu stvarnost za koju se već decenijama insistira da je jedina moguća. Uveravaju nas neprestano da drugačija stvarnost od ove ne može da postoji. Motivi za stvaranje ovakve fiktivne stvarnosti su više nego jasni ogromnom broju osvešćenih ljudi. Svejedno, svi smo primorani da je na ovaj ili onaj način živimo. Grubo nam je nametnuta. Za razliku od ove i ovakve stvarnosti, Koljina priča je plemenita i toplo se nadam da će doprineti da se broj tih pomenutih, osvešćenih ljudi bar malo poveća. Jer ova loša serija u milion nastavaka koju gledam od svoje mladosti, stvarno je zaslužila Kraj. The end.
BOSONOGA: Kako je bilo raditi u Banjoj Luci? Ipak ste promijenili radnu sredinu, odvojili se od Beograda i Novog Sada u kojima živite i radite.
ISAKOVIĆ: Divno! Moja radna sredina su ljudi sa kojima radim. Geografsko određenje ne igra nikakvu ulogu. Osim što sam i inače jako voleo Banju Luku, data mi je prilika da je još bolje upoznam, ali što je još važnije da se sretnem sa novim kolegama sa kojima nisam do sada imao priliku da radim.
Fantastični, daroviti i inspirativni ljudi! Cela ekipa je veoma brižljivo sastavljena. Radilo se bez napetosti. U miru. Plan nije bio kao što je često slučaj, pretrpan, što je unapred govorilo da se teži ka dobijanju nečeg kvalitetnog. Sam scenario je bio pravi temelj za sve naše dalje kreacije. A toga je Saša Hajduković bio itekako svestan. I verovatno je zato i delovao tako spokojno. Neobično volim da radim u miru, bez stresa. A to mi je omogućeno.
BOSONOGA: „Kosti“ su Vam donijele saradnju i sa mladom produkcijom, koja se trudi da Banju Luku pozicionira kao novu filmsku destinaciju. Uspijeva li „Bosonoga“ u tome?
ISAKOVIĆ: Mlada ili ne, produkcija „Bosonoga“, iz ovog mog iskustva, apsolutno po svemu, zaslužuje da se svrsta u jednu veoma ozbiljnu, profesionalnu, i da se u našem duhu izrazim, domaćinsku producentsku kuću. Ovo kažem zbog tog predusretljivog, ljudskog i toplog odnosa koji je odatle dolazio. Nisu, i ne mogu sve biti, pare. Želim im da u takvom duhu i nastave jer se takve stvari prepoznaju, a samim tim se stiču i nove pozicije.
BOSONOGA: Između filma i pozorišta, reklo bi se da ste više okrenuti ovom drugom zbog svog pedagoškog rada. Međutim, u prethodnoj televizijskoj sezoni smo Vas mogli pratiti i u mnogim serijama, poput „Grupe“ i „Senki nad Balkanom“. Koliko su TV projekti „dobra kompenzacija“ za pozorište koje je proteklih mjeseci bilo zatvoreno?
ISAKOVIĆ: Nema kompenzacije za pozorište! Lepota i uživanje u pozorištu su lepota i uživanje u pozorištu. Isto važi i za film i TV. Sve pod samo jednim uslovom, da je kvalitetno. I o tome jedino treba voditi računa. Sve se nešto nadam, možda naivno, da će ovo zatvaranje pozorišta učiniti da se ono preispita baš u tom smislu rađanja kvaliteta. Jesu li predstave samo neke tamo statistike ili je kvalitet nešto što je presudno važno? Ipak, i pored toga, doduše na nivou incidenta, pojavljuju se kvalitetne predstave. Prosto bih voleo da je toga bar malo više i da je to prisutnija pojava. A ovo isto tako važi i za film i TV.
BOSONOGA: Kao glumac sa višedecenijskim iskustvom, gdje je regionalna filmska i TV industrija po Vašoj ocjeni? Kako se razvija i da li pozorište ostavlja u drugom planu?
ISAKOVIĆ: Nema tu borbe između ta dva medija. Osećam da sam na neki način već odgovorio u prethodnom pitanju na ovo. Možda samo da dodam da je veoma dobro što se TV produkcija kod nas poslednjih godina veoma razvila, ali ta reč u Vašem pitanju, industrija, me veoma plaši jer mi sugeriše neko drugačije stvaranje. Industrijsko. To ne bih voleo nikako.
BOSONOGA: S obzirom da ste i profesor na Katedri za glumu Akedemije umjetnosti u Novom Sadu među prvima se susrećete sa nekim novim glumačkim talentima. Hoćemo li za deset ili više godina imati dobru postavu glumaca nove generacije?
ISAKOVIĆ: Mislim da je to jedan od retkih dobrih kontinuiteta koje imamo. Daroviti se dakle i dalje rađaju (smijeh). Pitanje je ponude koja će im biti omogućena ili ne. Zato ne bi valjalo da „industrija“ pobedi. Ali, svedok sam napora mnogih mladih ljudi sa naše novosadske Akademije koji upravo tako nešto ne žele da dozvole i koji na sve moguće i nemoguće načine uspevaju da sačuvaju dostojanstvo i značaj naše profesije.
Serija „Kosti“ nastala je u koprodukciji „Bosonoga produkcije“ iz Banje Luke i Radio-televizije Srbije. Scenario potpisuje Nikola Pejaković, režiju Saša Hajduković, a produkciju Brankica Janković. Početak prikazivanje serije „Kosti“ zakazan je za 21. novembar u 20 časova na Prvom programu Radio-televizije Srbije.
Razgovarao: Stefan Ličina
Naslovna fotografija: Bosonoga produkcija
