Jedina dobra stvar u vezi sa krajem 2020. – uz tu da joj zaista dolazi kraj – jeste to što te ovog decembra niko neće pitati: „Gdje ćeš za Novu“. Neće, jer će svačiji odgovori biti isti: „Kući, u krugu Netflix-a i HBO-a“.
A upravo HBO se potrudio da nam pripremi seriju idealnu za posljednji pozdrav ovoj odvratnoj godini.
Na prvi pogled, „Stjuardesa“ („The Flight Attendant“) uopšte ne izgleda tako. Ima odbojno jednostavan naslov i slično neatraktivan sinopsis koji najavljuje „mini-seriju o stjuardesi kojoj se život mijenja preko noći“. Tu je i glavna glumica Kejli Kuoko (Kaley Cuoco), koja se u javnosti i dalje percipira kao stereotipna plavuša iz „Teorije velikog praska“ („Big Bang Theory“). Na kraju, tu je i Suzana Fogel (Susanna Fogel), kao jedna od ključnih karika u autorskom lancu, čije najpoznatije ostvarenje „Špijun koji me je ostavio“ („The Spy Who Dumped Me“) dodatno demotiviše.
U neku ruku, „The Flight Attendant“ zaista i jeste sve ovo, proizvod ukalupljen unutar okvira njegovih ključnih činilaca. Međutim, „The Flight Attendant“ je i rijetko temeljno, dosljedno, perfekcionistički upeglan proizvod – savršen primjer šta može da se dobije kada neko maksimu „budi najbolja verzija sebe“ shvati malo ozbiljnije od pogodnog Instagram citata.
Ovaj serijal od osam epizoda nastao je na osnovu istoimenog romana Krisa Bodžalijana (Chris Bohjalian), a njegov šouraner je Stiv Joki (Steve Yockey), čovjek odgovoran za „Supernatural“. Odličan izbor, reklo bi se, jer je Joki dokazao da zna pogoditi te zlatne sredine između zabave i ozbiljnosti, pitkoće i plitkoće. „The Flight Attendant“ od prvog kadra jasno stavlja do znanja šta želi da bude – brzi, stilizovani, nepretenciozni entertainment bez ambicija da zavarava gledaoce. I sve do posljednjeg kadra to sa lakoćom uspijeva.
Pohvale za to idu upravo pomenutom trojcu. Joki i Fogel, koja se ovdje prihvatila i režije prvih epizoda, potpuno su pogodili atmosferu i dinamiku priče, a potom i povukli sve prave poteze da nam ih prenesu. Ovdje su dijalozi brži od konkorda, scenografije skupih hotela manje glamurozne samo od stajlinga (ne)srećne Kesi, split screen montaža perfektno dočarava adrenalinski haos u životima glavnih aktera, a teški konteksti alkoholizma i odnosa otac-kćerka pažljivo su dozirani i nenametljivo podvaljeni kao žestoko piće u slatkasti koktel.
Sve ovo, ipak, ne bi funkcionisalo da nije i trećeg musketara, a to je fenomenalna igra Kejli Kuoko. U duhu prethodno opisane inteligencije u pristupu, i Kuoko je zadržala svu onu vrckavost, naivnost, šarmantnu blesavost koju publika već očekuje od nje.
Međutim, u svakoj epizodi nastavlja da proširuje ta nametnuta ograničenja u pravcima zavisničkih kriza, porodičnih trauma i boli potisnutih pod masku ekstravagantnog životnog stila, demonstrirajući nam koliko je Kejli više od Peni i kolika je šteta što je još nismo vidjeli u ozbiljnijim dramskim ulogama.
No, dok se to ne desi, tu je „Flight Attendant“ kao čvrst most između dinamične komedije i špijunske misterije, (pret)praznične zabave i kvalitetnog TV materijala, tragične 2020. i (nadamo se) srećnije 2021. godine.
Serija se trenutno emituje na HBO kanalu u sklopu m:tel-ove IPTV ponude, a sve do sada emitovane epizode dostupne su i putem HBO videoteke.
Naslovna fotografija: HBO
