Čekanju je došao kraj… Jedan od najpopularnijih filmova iz horor žanra u 2018. godini, koji je zabeležio veliki uspeh, i koji se našao gotovo na samom vrhu svih lista kada je reč o horor filmu, i nakon njegovog dugo očekivanog nastavka, “Tiho Mesto 2” (A Quiet Place Part II) je konačno zakucao na vrata.
Porodica Abot (Abbott) se vraća u prvom nastavku Džona Krasinskog (John Krasinski), koji uravnotežuje jezu originala sa dovoljno novih elemenata da očara publiku, a da ne postane nezgrapan. Paramount Pictures započeo je razvoj nastavka još u aprilu 2018. godine nakon uspešnog prvog filma. Do sledećeg avgusta, Krasinski je pisao film, a u februaru 2019. angažovan je da režira.
On je zaslužan za pisanje nastavka na osnovu likova koje su za prvi film kreirali Brajan Vuds (Bryan Woods) i Skot Bek (Scott Beck). Nakon više vremenskog odlaganja zbog pandemije Covid-19, njegov datum konačnog puštanja i pozorišno prikazivanje u Sjedinjenim Državama sleteo je 28. maja 2021.
Emili Blant (Emily Blunt), Milisent Sajmonds (Millicent Simmonds) i Noa Džjup (Noah Jupe) ponavljaju svoje uloge iz prvog filma, a glumačkoj ekipi pridružili su se Kilijan Marfi (Cillian Murphy) i Dižmon Hounsou (Djimon Hounsou).
Krasinski je izradio nastavak koji opravdava putovanje. Može biti teško poverovati da su i nastavak i instant klasični original iz 2018. godine proizveli Majkl Bej (Michael Bay), režiser koji je filmsko iskustvo gurnuo do krajnjih granica, i Krasinski koji prihvata skroz suprotnu, ali efikasnu strategiju: manje je više, a malo stvari je više uznemirujuće od same tišine. Kao i u prvom filmu, postoji minimalno informacija koje će osvetliti poreklo napada vanzemaljaca. A stvorenja – prethodno identifikovana više po kretanju i vrištajućim zvukovima napada, nego po svojoj vidljivosti gotovo do kraja – sada su od samog početka viđena u svoj svojoj zastrašujućoj slavi. Međutim, stvorenja koja love zvukom nisu jedine pretnje koje vrebaju iza peskovite staze.
Izgubivši seosku kuću čija familijarnost im je pružila krhku sigurnost, i nakon smrtonosnih događaja, preživeli Aboti su sada primorani da izađu u vanjski svet nakon invazije da potraže novo utočište, dok u tišini nastavljaju svoju borbu za opstanak. Te razlike i promene bi u teoriji trebale lišiti ovaj nastavak nekih najboljih aspekata filma koji su učinili njegovog prethodnika tako senzacionalno efikasnim. Ali naše ulaganje u likove nije ništa manje intenzivno. Velik deo toga je činjenica da je standardna komunikacija u velikoj meri zamenjena sirovim emocijama koje se igraju preko njihovih lica. Intimnost pripovedanja vuče nemilosrdno naše strepnje sve vreme, a jeziva tišina se povremeno vraća i tišina ostaje dominantni motiv. Porodica u bekstvu takođe nosi novorođenu bebu, Evelyn i Lee u sanduku koji je opremljen kao prenosni krevetić, sa maskom za kiseonik drže bebu kako bi sprečili njeno plakanje. To povećava širinu Evelyne nove uloge samostalnog roditelja, istovremeno prisiljavajući njenu stariju decu da sazrevaju puno brže.
Krasinski se još jednom okružuje prvoklasnim tehničarima oko sebe, posebno britanskom DP Polly Morgan, čiji su krupni planovi prikazali oprezne korake lutajuće porodice, zajedno s divnim srednjim snimcima i pogledom iznad njih, šetajući voznim stazama ili kroz šume. Veliki deo radnje odvija se u napuštenoj čeličani, koja izgleda poput izgorelog industrijskog groblja iz prošlosti, a atmosferske detalje je dala dizajnerka proizvodnje Jess Gonchor.
Kada je glumac i reditelj Džon Krasinski napravio horor hit “A Quiet Place” 2018. godine, najveći uspeh Krasinskog iza kamere otkako je počeo da režira deceniju ranije (jedan od najpopularnijih horor filmova u svetu), njegovo stvaranje je bilo ubedljivo i pokazao je da dobro razume ovu vrstu žanra. Krasinski, nimalo nije poznat kao “horor momak”, a konačno je svoje filmsko stvaralaštvo pronašao na strašnom filmu. Za neizbežni nastavak filma, On se pored stalnih pretećih stvorenja, takođe usredsredio na dramu, emocije i vrlo ljudski bol u njegovom središtu, i pokazao da nije jednodimenzijalan filmski stvaralac. Preuzimajući zasluge za solo scenario u svom zategnutom nastavku, reditelj ponovo ističe onu premisu savremenog sveta u kome buka može da vas ubije, jer se isti likovi ovog puta očajnički bore da zaštite jedni druge bez svojih palih porodica. To je još jedan komorni komad bez daha, stručno izrađen da ubaci strah u svaki zvuk koji zvecka na ekranu.
Prisiljeni da se udalje od svoje uništene porodične farme, Aboti su krenuli s mutnom nadom da možda neko, negde, čeka na drugoj strani ko će ih spasiti od konstantnih pretnji razarajućeg zla. A malo olakšanja stiže, jer imaju sreću što je prva osoba koju upoznaju Emmett (Cillian Murphy), koji se skrivao u staroj čeličani. Krasinski odmah postavlja i uvodi zaštitničku i potencijalno požrtvovanu figuru oca u narativ. Marfi postaje bitan faktor filma kao Emmett, on je pustinjak koga zanima samo sopstveno preživljavanje.
Kada Aboti stignu nepozvani na njegov prag, on se zaštitnički postavlja prema njima. A brzi niz nepredviđenih događaja stavlja ga u ulogu surogatne figure oca; ustajući pred naizgled nepremostivim izazovima i dokazujući svoju inherentnu vrednost. Krasinski uspeva da učini nastavak jedinstvenim jer uspeva da pruži napetost prvog filma. Kad se svi okupe u zadivljujućem finalu, oprostićete sve manje nedostatke dok Krasinski pravi još jedan sjajan vrhunac. Millicent Simmonds efektivno postaje vodeća u nastavku, sa Emily Blunt u većoj sporednoj ulozi, a Simmonds prilazi tome uz magnetnu i moćnu predstavu. I, koliko god frustriralo kašnjenje filma, nastavak je u potpunosti zadržan za bioskopsko izdanje. Jednostavno, većina koja film gleda od kuće ne dobija taj famozni osećaj kao gledanje na velikom ekranu, a neverovatan dizajn zvuka nije ni upola toliko efikasan. To je apsolutno horor film napravljen za zajedničko iskustvo na velikim ekranima, posebno kada Krasinski dovede trenutak koji izaziva trzanje koji se nadmeće sa zakivanjem noktiju u “A Quiet Place Part II”.
Na kraju, “A Quiet Place Part II” možda neće nadmašiti svog uspešnog i slavnog prethodnika, ima tu svakako i po nekih nedostataka (a biće prostora i za treći nastavak), ali svejedno pruža dobro putovanje na mračna mesta koja su pod stalnom pretnjom (iako nam je toga dosta i u stvarnom životu trenutno). Šansa za snimanje nastavka sopstvenog filma dar je slobode za reditelja, prilika za širenje ideja, otkrivanje latentnih motiva i pokretanje glavnih tema u novim pravcima.
Autor recenzije: Marko Jovanović
Naslovna fotografija: Paramount Pictures
