Retko koji film svoju ideju priče shvata na pravi način i tako impresivno uspeva da je prenese na ekran kao “Night of Kings”.
Novi film Filipa Lakotea (Philippe Lacôte), koji je izabran za najbolji međunarodni igrani film Obale Slonovače za 93. dodelu Oskara, odvija se tokom jedne kobne noći, jer tkanje ove ubedljive priče postaje borba jednog mladića da se održi u životu, koji svoju sudbinu drži sam u svojim rukama. “Night of the Kings“ je od svoje premijere u selekciji Orizonti na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji postao pravi hit-film koji je očarao veliku većinu publike, i to potpuno zasluženo, jer se radi o priči kakvu nemamo prilike gledati baš tako često na filmu.
Usred šume na Obali Slonovače nalazi se jedno od najopasnijih mesta na svetu – zatvor “La Maca”. Zatvorenici ovde vladaju, a njihov svet određuju stroga pravila. Stražari su odustali od kontrole zatvorenika, koji su stvorili svoju hijerarhiju. Zatvorenik po imenu Crnobradi kojeg igra Stiv Tijenčeu (Steve Tientcheu) je trenutni vođa, ali zbog lošeg zdravlja postao je meta. Kako bi se osigurao da se njegova vladavina završi pod njegovim uslovima, Crnobradi najnovijeg zatvorenika označava kao “Romana” u roli Bakarija Konea (Bakary Koné), zatvorskog mladog pripovedača, kao deo zatvorskog rituala.
Roman, da bi preživeo, mora se prilagoditi važećim pravilima. On mora ispričati svojim zatvorenicima svoju priču tokom noći crvenog meseca. Počinje da priča mitsku priču o vođi bande sa nadimkom Kralj Zama, sa kojim putujemo kroz drevno carstvo, kao i današnji Abidžan. Kad dođe jutro, postaje jasno je li priča bila dovoljno dobra da ga spasi od smrti. I tako, poput neke moderne Šeherezade, ovaj nesvesni protagonista Roman stavlja sve što može da održi pažnju “zarobljene publike”, dok je doveden u poziciju u kojoj preživljavanje zavisi od njegove narativne genijalnosti. Klaustrofobično okruženje i postavka ne samo da film prožima osećajem hitnosti, već i osećajem jezivosti, uzimajući neke nagoveštaje iz horora – u svakom ukletom kućnom trzaju cilj je uvek preživeti do jutra. Želeći da preživi dovoljno dugo da ponovo vidi kako sunce izlazi, Roman postepeno pronalazi svoj glas, kao što to sada čini i reditelj.
To je ubedljivo mesto za pokretanje filma čija privlačnost uglavnom potiče od osećaja egzotičnosti i opasnosti. Čak i sada, u 2021. godini, Afrika ostaje najnepredstavljeniji kinematografski kontinent, a reditelj Lakot čini ubedljivog ambasadora za Obalu Slonovače, mešajući prastare lokalne običaje sa savremenim stilom kako bi pružio doživljaj gledanja koji ne može doći od bilo koje druge zemlje. Njegov magični realizam svemu daje mističnu dimenziju, dok Romanova priča se završava u carstvu fantazije kako noć odmiče. Iako je njegovo spretno žongliranje sa više isprepletanih priča impresivno, ono što na kraju čini “Night of the Kings” toliko posebnim jeste upravo to koliko jasno reditelj prikazuje moć pričanja ove priče. Kinematograf Tobie Marier-Robitaille prožima prostore nemirnom energijom, osvetljavajući svoje likove tako da u grupnim postavkama blistaju u bronzi.
Nominalna svrha zatvorskog rituala pripovedanja je zabavljati zatvorenike pričom. Ali što je još važnije, obećava im se krvoproliće kad najnoviji Roman završi svoju priču. Ali veštine novog Romana podvlače potencijal dobre priče da ne samo da inspiriše više umetnosti, već i da stvori nadu. Romanova sposobnost da prenese taj osećaj života i slobode je ono što zahvata maštu zatvorenika koji ga slušaju, iako mu služi kao doslovna linija života. Međutim, “Night of the Kings” povremeno zaluta previše u fantaziju (i CGI), iako su utemeljenije scene ono što zaista čini film tako posebnim. Ipak, to je zapanjujuće delo. Lakotova snažna moć priča je posebna priča sama za sebe, koja slavi usmene tradicije i rituale koje sebi stvaramo kako bismo život učinili samo malo podnošljivijim.
Reditelj je odrastao u Abidžanu, gde se odvija i radnja filma. Kada je bio dete, njegova majka je odležala u “La Maca” zarobljeništvu i on bi je tamo posećivao. Sada, mnogo godina kasnije, hvata se mitske reputacije mesta, gde se zloglasne ubice bacaju zajedno sa sitnim gangsterima i političkim neistomišljenicima. Film obilazi prenatrpane hodnike otkrivajući neuredno, a opet zatvoreno društvo u kojem kriminalci postavljaju svoje zakone i običaje. U zemlji u kojoj su izbori često krvavi, preopterećeni i gde je tranzicija vođstva retko mirna, razrađeni (i često zbunjujući) planovi Crnobradog predstavljaju poetsku alegoriju, komentarišući istinsku istoriju Slonovače. Samo tokom poslednjih 20 godina, ova problematična nacija je doživela dva građanska rata, što je rezultiralo obaranjem korumpiranog predsednika (Laurent Gbagbo, koji je odbio da prihvati rezultate narodnih izbora) i izbijanjem uličnog nasilja.
“Night of the Kings” oseća se radikalno drugačije od većine filmova smeštenih iza rešetaka, i to ne samo zbog svoje lokacije, već i zbog svoje divlje radnje i igre moći, a reditelj savršeno se uklapa u tu neobičnu tradiciju unutar tih zidova. Uprkos, što film ne uspeva da obradi sve ove teme priča (u širem smislu) do kraja u svojih prilično skučenih, ali impresivnih 93 minuta, svi elementi, uključujući savršenu kinematografiju, spajaju se u zadivljujućem miksu, čineći “Night of the Kings” veličanstvenim kinematografskim iskustvom.
Autor recenzije: Marko Jovanović
Naslovna fotografija: Neon
