Na nedavnom novinarskom događaju, glumac Stiven Graham (Stephen Graham) opisao je svoju novu BBC-jevu seriju, zatvorsku dramu pod nazivom “Time”, kao izuzetno „tešku za gledanje“. A razlog zbog kojeg je toliko teško gledati je taj što publiku tera na razmišljanje: o britanskom kaznenom sistemu, o pravosudnom sistemu, i o tome koliko zatvorenika treba da bude smešteno u prostorije za mentalne bolesti, a ne u zatvore.
Sve je to istina, ali serija ne bi bila ni približno toliko efikasna za gledanje da nije bilo dve visceralne centralne predstave. Tvorac serije Džimi Mekgovern (Jimmy McGovern) nedavno je otkrio da je “Time” napisan imajući u vidu Šona Bina (Sean Bean) i Stivena Greama (Stephen Graham), jer su to bila lica kao stvorena za ovakvu zatvorsku emisiju. Sumorni vizuelni prikazi serije su namerni: zatvor u kojem je snimljeno specijalno je obojen u sivo, kako bi se lokacija osećala što „jadnije“.
Naša dva centralna lika su Mark (Sean Bean) i Eric (Stephen Graham). Obojica se nalaze na suprotnim stranama zakona i kao takvi prate potpuno različite puteve. Pa ipak, kako se počinje razvijati više delova svake njihove priče, postaje jasno da se njihove pojedinačne borbe prelivaju na više načina nego što biste mogli očekivati.
Mark je na putu za zatvor gde treba da odsluži zatvorsku kaznu od četiri godine zbog gaženja pešaka u alkoholisanom stanju. Ali, on je sve samo ne kriminalac. Porodičan je čovek i nastavnik, ali problemi sa alkoholom su ga koštali zatvora. Kada se vozi u vozilu za prevoz zatvorenika (poput zatvora na točkovima), drugi osuđenici vrište i viču, dok Mark ostaje ćutljiv i uplašen. Ali, za razliku od Endija Dufresnea (Andy Dufresne) u filmu “The Shawshank Redemption” (1994), koga “Time” retko, ali neizbežno oponaša, Mark priznaje svoj zločin. Učinio je to, to je sigurno, i osuđen je na četiri godine. Pa ipak, uprkos kazni koja odgovara prestupu, Mark i dalje ne pripada tamo. To je paradoks koji potpuno zakiva i uznemirava.
Na drugoj strani zakona, Eric je uhvaćen u nemogućoj situaciji. On je iskusni zatvorski čuvar sa nekoliko zatvorenika koji su pod njegovom palicom, a noćna mora počinje kada saznaje da je njegov sin David zatvoren u drugom zatvoru zbog droge. A to je veoma loša vest za Erica, jer tamo vlada nakaradni i zastrašujući zatvorenik Jackson Jones kojeg igra Brajan Mekardi (Brian McCardie), koji brzo počinje da ga ucenjuje da im unosi drogu u zatvor ili će mali nastradati. Eric postaje zarobljen između zakona i spasavanja sopstvenog sina, ali jasno nam je odmah da i nema baš prevelikog izbora. Serija paralelno prati i njega i Marka, i to funkcioniše izuzetno dobro.
Eric, koji je takođe službenik lične podrške za Marka, nije nasilnik ili zlikovac – zapravo nijedan od čuvara koje srećemo u prvoj epizodi nije. Eric je pristojan, porodičan čovek, ali njegovi principi se dovode u pitanje tokom serije kada se ukrsti sa jednim od najopasnijih zatvorenika u zatvoru. McGovern ne daje jednostavne odgovore na gusta etička pitanja koja postavlja. Izvesno vreme serija pokazuje da zatvor ove kriminalce oblikuje u gore ljude. Priče o Markovim ćelijama to potvrđuju. Posebno kada, u jednoj sceni, Eric opisuje da polovina njegovih zatvorenika zaslužuje da bude u mentalnim ustanovama, ali „za njih nema mesta“. Mark je stalno u opasnosti da izda svoj moral da bi preživeo, a Ericu, brižnom i pažljivom oficiru, preti da napusti vlastite principe da bi zaštitio svog sina. Serija takođe ulazi i u lične priče ostalih zatvorenika.
Graham ima dovoljno vremena da pokaže svoje glumačke veštine tokom serije, ali prva epizoda pripada Beanu. Markov tihi teror tokom njegovih prvih nekoliko dana u zatvoru bolno je gledati, kao i načine na koje drugi, prekaljeni zatvorenici koriste prednost njegove nežne prirode. Naravno, sve je to prikazano na veoma realističan način koji može doći samo iz jakog i vrhunskog projekta kakav je “Time”. Ovde ima šta da se vidi i o čemu da se razmišlja.
Da budemo jasni, nijedne sekunde na otvaranju ove serije nema bilo šta drugo do neumoljivog mraka, kako za nas publiku tako i za likove unutar zatvora. Ni tračka nade, ni trenutka lakoće, čak ni prodor sunčeve svetlosti koji je prostrujao kroz pukotinu u prozoru. Međutim, vrhunska gluma (iz celokupne glumačke ekipe, kao i dve glavne uloge), srceparajuće pripovedanje priča i neustrašiv prikaz sistema koji izgleda da služi nikome, već onima koji, kako sugeriše Markov ćelijski kolega, zarađuju novac iz njega, daju nam zastrašujući komad kvalitetnog bioskopa, vrednog svake sekunde gledanja. Da stvar bude još bolja, epizode su u trajanju od sat vremena, neke čak i malo duže.
Postavljeno u pozadini muškog zatvora u Liverpulu, “Time” je visceralni i brutalno nasilni prikaz života iznutra. Ono što izgleda da započinje kao proučavanje likova i istraživanje umova ove dvojice centralnih ljudi, ubrzo prelazi u komentar na bolnu nepravdu sistema čiji su obojica deo. Sve u svemu, to je težak i zakivajući sat – ali čini se da je u tome poenta. “Time” dobija ogromnu preporuku.
Autor recenzije: Marko Jovanović
Naslovna fotografija: BBC
